U leto 1991. godine pronađeno je zamrznuto telo sa 57 tetovaža, pri čemu je telo bilo staro 5.000 godina. U nekim antičkim kulturama mumije stare i preko 5.000 godina imale su istetovirana tela. Obično je to bilo pitanje religije, ali u nekim drugim kulturama to je bio znak blagostanja i pripadanja aristokratiji. Na Havajima, tatto je upotrebljavan kao simbol zdravlja, sve dok istorija nije odredila neki drugačiji tok.
Ipak, zapadnoj civilizaciji trebalo je više vremena da prihvati čitavu tu priču. Da si kojim slučajem živeo u Londonu ili Parizu oko 1600. godine, niko te ne bi doživljavao kao ozbiljnog gospodina ukoliko bi imao tetovažu. Sve do 1700. godine postojala je određena grupa ljudi koji su imali neku drugu percepciju sveta. Oni su pobegli od sigurnosti i ograničenja civilizacije da bi živeli neki drugačiji stil života. Verovatno si pogodio da je reč o mornarima.
Prema dostupnim podacima, postojao je muškarac u posadi kapetana Džejmsa Kuka koji je prvi izabrao da ima tetovaže kao uspomene sa svojih putovanja u Japan, Kinu i Pacifička ostrva. Sva ova mesta takođe su bila poznata i kao velike tattoo kulture. To je otprilike bila jedina konkretna stvar jer se u narednih 200 godina nije ništa puno menjalo po pitanju tattoo kulture.
Tattoo kao zatvorena grupa
Ljudi koji su živeli izvan ograničenja tadašnjeg društva bili su simboli tattoo-a. To su uglavnom bili mornari, skitnice ili cirkusanti. Ono što je bilo najbliže tetovažama bili su oslikani simboli pripadanja nekoj zatvorenoj grupi na rukama vojnika. Na ovaj način oni su zabeležili bitke u kojima su bili, broj neprijatelja koji su ubili i slične informacija. Policija se retko usuđivala na ovaj korak i slično beleženje ostvarenih uspeha.
Onda je došao Drugi svetski rat i milioni mladih, koji su inače bili revnosni građani u potrazi za nekim vidom uzbuđenja, odlazili su u rat. Japanska invazija na Perl Harbur, zapadno od Honolulua, postala je raskrsnica i krajnje odredište koje je napustilo desetine hiljada vojnika. Takođe, ovo je bio i u velikoj meri dom prodavnice tattoo majstora inače bivših mornara.
Bez obzira na zagarantovane okolnosti na koje su ovi ljudi računali, njihov rad bio je zasenčen ratnim delovanjima i nisu znali da li će tattoo priča uspeti. Ipak, poslednja stvar koja ih je brinula svakako se odnosila na mišljenje drugih o njihovom hobiju i tetovažama.
Razvojni tattoo put
Tetovaže „stare škole“ ukorenje su u tumačenjima i tradiciji simbola straih nekoliko hiljada godina. Svaka tetovaža lična je izjava, ali postoje i određena zajednička tumačenja. Na pravom si mestu, redovno prati zanimljivosti i značenja iz tattoo sveta kako bi proširo svest za neka fantastična saznanja.
Autor: Ivana Živanić
