Šampion u auto-sportu! Čekam da se oprobam na Spa-Frankoršampu! Srpski doktor Predrag Šainović, urolog i hirurg, rođen je u Beogradu. Specijalizirao je u Mariboru, a danas živi u Sloveniji i bavi se – automobilizmom. Ljubav prema auto-sportu prepoznao je još u ranom detinjstvu. Iako nije slutio da će jednog dana, kao ostvaren čovek pristupiti ovom izazovu. Sve je počelo u blizini staze Beranovac u Kraljevu, u rodnom kraju kod bake i deke. Dok je posmatrajući druge sportiste, sebe zamišljao na tom putu kao prvaka i predstavnika svoje zemlje. Ipak, u prvoj fazi života je pobedila medicina, ali samo na tren, jer se nikada nije odrekao svojih snova za osvajanjem evropskih auto-staza… Za naš medij, Predrag Šainović se javlja se iz Maribora!
Za početak, kako su izgledali Vaši prvi koraci u auto-sportu?
Od malena sam voleo auto-sport, mislim da sam rođen kao „petrol head“ (smeh). Naravno da sam želeo i sam da se oprobam za volanom nekog trkačkog automobila, ali me je posvećenost medicini u tome sprečila. Kad sam završio fakultet, otišao sam u Sloveniju na specijalizaciju i tek kad sam postao urolog našao sam vremena da se oprobam u automobilizmu. Neko će reći da sam kasno počeo, ali moji današnji rezultati govore da nikad nije kasno.
Da li je Vaša ljubav prema ovom strastvenom hobiju, možda nasledna ?
Niko u mojoj porodici nije imao veze sa auto-sportom, roditelji su mi profesori, i ne mogu da kažem da sam baš imao njihovu podršku da se trkam. Majka i danas strahuje za mene kad vozim, ali takve su majke, uvek se brinu.
Potom ste izabrali medicinu kao osnovnu profesiju… Da li ste dvoumili između sporta i medicine?
Nikada. Odavno sam znao da želim da lečim ljude. Veoma sam posvećen medicini i volim svoj posao, stalno se usavršavam i pratim svetske tendencije u urologiji. Kad sam bio dete maštao sam da se trkam, ali nikad kao profesionalac. Sad sam našao pravu meru posla i zadovoljstva, odnosno profesije i hobija.
Učestvovali ste na brojnim trkama širom Evrope, ujedno predstavljajući zemlju u kojoj ste rođeni… Verovatno biste neku izdvojili uz mnogo uloženih napora?
Imperativ mi je da sebe i svoju zemlju predstavim u najboljem svetlu, posebno zbog činjenice da ne živim u Srbiji, mada planiram da se uskoro vratim u rodni Beograd. Volim da razbijam tabu da smo nezgodan narod, svuda osim na stazi. Tu umem da budem nezgodan protivnik (smeh).
Šampion u auto-sportu! Čekam da se oprobam na Spa-Frankoršampu!
Volim italijanske staze, konfiguracije stare škole, kao što su Monca, Muđelo, Mizano… Drag mi je i Red bul ring, tamo sam prvi put odneo dvostruku pobedu u „mercedesu AMG GT4“ i u trci izdržljivosti i u sprintu. Od svih staza na kojima sam vozio, omiljena mi je ipak Monca. Ne zovu je džabe „Hram brzine“, izgrađena je davne 1922, i tek je treća namenski građena trkačka pista na svetu i prva u Evropi. Neverovatno je brza i mnogo opterećuje kočnice, ali je veliko zadovoljstvo voziti na njoj.
Ovim sportom, iako se ne usuđuju, mnogi bi voleli da se bave. Da li se ikada suočavate sa dozom pesimizma, straha?
Ja sam rođeni optimista, tako gledam na život, pa i na trke. Kad idem na trkački vikend to je za mene praznik, svojevrstan odušak od svakodnevice. Uživam u svakom trenutku, ne samo u vožnji već i u svemu što se dešava na trkalištu. Svi smo tamo zaluđeni za auto-sport, pričamo, šalimo se, razmenjujemo iskustva, a ako dođe i dobar rezultat – to je razlog za slavlje. Globalno, straha nema. Naravno, ima situacija u kojima mi je želudac bio u grlu, kao kad mi se desi da izletim u punoj brzini i gledam da li ću se zakucati u ogradu. Automobili su danas sigurniji nego nekada, radilo se mnogo na bezbednosti. Da, auto-sport je veoma opasan, ali su, srećom, ozbiljni udesi sa fatalnim posledicama veoma retki.
Bilo kako bilo, dobitnik ste značajnih trofeja za najboljeg automobilistu. Da li se slažete da se pamte samo prva i poslednja nagrada? Da li to važi i za automobil?
Ove godine sam osvojio prvu internacionalnu titulu i ta će mi sigurno biti najdraža jer je prva. Svaki pehar je važan, svaki mi je drag, ali titula je nešto posebno. Priznanja će ove godine u novembru dodeliti predsednik FIA Mohamed bin Sulajem. To je velika čast. A o poslednjoj tituli još ne razmišljam (smeh).
Što se automobila tiče, „mercedes AMG GT4“ je najmoćnija mašina sa kojom sam se trkao, mada poštujem TCR automobile. Emotivan sam kad je u pitanju „jugo hibrid“ sa kojim sam debitovao u svetu auto-sporta, prva ljubav zaborava nema. Tu se slažem sa vašom konstatacijom da se pamte prvi i poslednji. Ne mogu da tvrdim da će mi GT auto biti poslednji u karijeri, ali svakako planiram da se duže zadržim u njemu.
S obzirom na brojne svakodnevne aktivnosti, kako postižete da se posvetite svom privatnom životu i naravno, svom privatnom automobilu?
Na sreću, kolege iz Univerzitetskog kliničkog centra Maribor, gde radim, imaju mnogo razumevanja za moje trkačke vikende i dele sa mnom radost kad postignem dobar rezultat. Predsednik sam Društva urologa i to iziskuje vreme, kao i Vinski red vitezova čiji sam član od 2020. godine. Tu su i porodica, deca, prijatelji… Ne znam ni sam kako sve stižem.
Šampion u auto-sportu! Čekam da se oprobam na Spa-Frankoršampu!
Privatno vozim „BMW M4“, auto koji sam odavno želeo da imam. Volim sportske automobile, Ferari, koji predstavlja avangardu u svetu automobila. Pratim dešavanja na tržištu automobila, to me opušta i zabavlja.
To znači da ipak izdvajate vreme za fizičku i mentalnu kondiciju… Na koji način je održavate?
Mentalno sam ojačao kad sam počeo da se bavim hirurgijom. To je poziv koji iziskuje mnogo koncentracije i strpljenja, ali i fizičke spremnosti, jer ima operacija koje traju i po šest sati. Volim planinarenje, skoro svakog vikenda sa klincima idem na Pohorje pokraj Maribora. Teretanu posećujem kad imam vremena, moram da priznam relativno retko.
Staza koju željno iščekujete?
Ako sve bude prema planu, i uspem da sklopim budžet za GT4 Evroseriju za 2023, skoro sve staze će mi biti nove, mada još nije objavljen kalendar za narednu godinu. Radujem se tom izazovu. Jedva čekam da se oprobam na Spa-Frankoršampu, toliko sam se priča naslušao o krivini O Ruž, da me baš zanima kako ću se tamo snaći.
Savet mladim automobilistima i drugim vozačima ?
Kad vozite, bilo trkački ili civilni auto, najvažnija je bezbednost. Brza vožnja je za autodrome, a u saobraćaju treba biti pažljiv. Svako ko želi da se okuša u auto-sportu, moj savet je da se počne u kartingu, a kasnije sve zavisi od finansija i rezultata. Automobilizam je veoma skup sport, teško se nalaze sponzori, a iz državnih budžeta se najviše ulaže u sportove s loptom, pa smo mi negde na kraju. Za sve one koji bi da se otisnu u te vode, moram da kažem da je potrebno mnogo strpljenja i odricanja u finansijskom smislu.
Šampion u auto-sportu! Čekam da se oprobam na Spa-Frankoršampu!
Autor: N.R.