Sa klasicima na ti: „1984” – Džordž Orvel. Pojedinaca koji se ne uklapaju u sistem, koji osećaju da nešto ne štima i koji žele da se bore za prave vrednosti je uvek bilo i uvek će ih biti. Verovatno je Orvel odlučio da odabere baš jednog takvog za junaka svog romana kako bi se svako od nas pronašao u njemu.
Sa klasicima na ti: „1984” – Džordž Orvel
„1984” je distopijski roman objavljen 1949. godine. Orvel je u ovom delu stvorio alternativnu stvarnost. Ni sami čitaoci ne znaju da li se radi o prošlosti ili budućnosti. U ovom Orvelovom svetu, sve izgleda potpuno drugačije. Države i nacije više ne postoje, a celokupan svet je podeljen na tri celine: Evroaziju, Okeaniju i Istaziju. Ove tri sile su u večitom međusobnom ratu, a običan čovek često ni ne može da zapamti ko je trenutni neprijatelj, a ko je saveznik.
Glavni lik u knjizi je Vinston Smit, radnik u Ministarstvu istine. Vinston se, kao i svi ostali, pokorava sistemu. Ovo funkcioniše savršeno sve do trenutka kada počinje da preispituje rad partije koja vlada i Velikog brata koji predstavlja centralnu figure u sistemu. Upravo ovaj momenat otvara prostor za Orvelovo sjajno pisanje i istraživanje ponašanja pojedinca u gomili. Smit, koji bi mogao da bude bilo ko od nas, sasvim običan čovek koji se ni po čemu ne izdvaja, odjednom postaje buntovnik na sebi razumljiv način. Kroz lik Vinstona Smita pisac nam dočarava kako izgleda suprotstavljanje sistemu u koji svi veruju ili se makar uverljivo pretvaraju.
Sa klasicima na ti: „1984” – Džordž Orvel
Na stranicama knjige prepliću se teme manipulacije, iskrivljivanja i kontrole stvarnosti, kao i promene prošlosti i kreiranja lažnih slika o budućnosti. U centru svega ovoga nalazi se pojedinac. Pojedinac koji ne zna da li je zaista sam i jedini primećuje šta sistem radi ili pripada grupi ljudi koji se bore da nešto promene. Orvel je na sebi svojstven i satiričan način opisao kako to izgleda kada vladajući sistem počne da vlada i nama samima. Može li Vinston da veruje bilo kome u ovom sistemu, uključujući i sebe? Na kraju, postavlja se i pitanje može li jedan čovek zaista da promeni nešto ili ipak mora da se uklopi u sistem ako želi da opstane.
Moja ljubav prema distopiji samo se povećala čitanjem ovog naslova. Jako mi je drago što sam Orvela prvi put čitala sa 30. godina, a ne kada sam bila mlađa, jer sam sigurna da ga ne bih dovoljno dobro razumela. „1984” je možda pisana kao Orvelovo upozorenje budućim generacijama, ali današnja situacija u svetu nam svedoči da nismo bili dovoljno pametni da shvatimo upozorenje, nego bismo radije da ga osetimo na svojoj koži.
Od prve do poslednje stranice svog romana, pisac igra na granici između realnosti i apsurda. Distopijski svet koji je autor stvorio je svakako zastrašujući, ali može da nam posluži i kao sjajan podsetnik na to koje su prave vrednosti. Na nama je da tumačimo njegove reči i izvučemo pouke. Orvel piše veoma efektno i sa svakom rečenicom nas tera da razmišljamo o svojoj stvarnosti i mogućim budućnostima. Ova priča ima težinu i ostavlja mnogo prostora za sopstvena tumačenja i promišljanja. Verujem da niko nije završio čitanje ovog romana i ostao imun na ono što je napisano.
Sa klasicima na ti: „1984” – Džordž Orvel
Džordž Orvel rođen je kao Erik Artur Bler 1903. godine. Orvel je rođen u Indiji. Odrastao je i školovao se u Engleskoj. Bio je novinar i pisac. Objavio je devet knjiga: Niko i ništa u Londonu i Parizu (1933), Burmanski dani (1934), Sveštenikova kći (1935), Samo nek aspidistre lete (1936), Put za dok Vigan (1937), Kataloniji u čast (1938), U borbi za vazduh (1939), Životinjska farma (1945) i Hiljadu devetsto osamdeset četvrta (1949).
Autor: Milica Barać
