U prošli utorak pisala sam o snail mail kulturi. A Jelena Nikolić Milošević napisala je da postoji mogućnost da se od hobija malo i zaradi. Danas želim da napišem kako ja to radim, odnosno, pokušavam da napravim svoj mali biznis.
Tokom dve godine kako se dopisujem preko snail mail, nakupila sam jako puno interesantnih stvari, koje mi šalju kao poklončiće u kovertama. To su papiri različite teksture (meni omiljeni su sa laticama cveća), nalepnice, dekorativne trake i još dosta toga (da budem iskrena nekada ni ne znam šta je šta po nazivima). Ja sam to uredno slagala u jednu kutiju, vremenom sam nju gledala pa vadila neke sitnice radi ukrašavanja mog dnevnika (journal, planer). Ali ona se punila brže nego što se praznila. I tako jednog dana, kad sam ponovo počela da „kopam po blagu“, razmislila sam, a zašto ne bih onda koristila neke od ovih materijala radi pravljenja journala, dnevnika itd. Imala sam i više nego dovoljno stvari da počnem. Samo mi je još bilo potrebno da poguram malo sebe u tom pravcu. Odlučila sam da umesto običnog belog papira, bude starinski. A da bih ga dobila tu kao pomoć dolazi ….Kafa..Par sati sa njom pa posle toga sušenje i pred vama će se naći papir, koji izgleda kao da je bio sakriven u nekoj staroj fioci dug vremenski period. Pošto nisam htela da mi budu klasične beležnice (korica i prazan beli papir), pored „kafa papira“ sam koristila i scrapbook, stare novine.Čak sam iskoristila listove iz stare knjige (koju je neko ostavio napolju).
Ovde može da se iskoristi sve što imate pri ruci. Ukoliko imate samo običan papir, on može da posluži kao osnova. U početku sam najviše koristila radi dekoracije najobičniji časopise: Cosmopolitan , Lepota i Zdravlje, Lisa. Sve one lepe slike, što se mogu naći na stranicama, isekla sam ih. Od njih sam pravila i koverte, I “journal card” , kolaže, bookmarkeri. (iznenadili bi se koliko može svega da se napravi). Kada sam osmislila unutrašnji sadržaj, došlo je vreme da smislim od čega ću da pravim korice. A pošto mi je sin izvor inspiracije, on je tu meni pomogao najviše. Naime, on se igrao sa kutijom od pahuljica, koju je tokom igre rasklopio . Kad je završio sa igrom, ja sam uzela kutiju, isekla sve strane što mi nisu trebale i tako dobila koricu za moje beležnice. Svaku koricu dekorišem različito. Ne postoje dve iste. Svaka je za sebe i ima svoj stil, namenu, istoriju kako je nastala. Nekad koristim akrilne boje i nalepnice, nekad radim kolaže, a nekad iskoristim salvete. Tu nema granica. Pogotovo kad imate kreativnu maštu. A najbolje je, što ne treba puno ulaganja da bi se dobio konačan rezultat. Kada korice budu spremne i osušene nakon dekoracije , sve one papire „unutrašnji sadržaj“ ručno ušivam u korice. Ovo je (pored dekoracije korica) najduži posao, jer ručno pravim oznake gde treba da prođe konac, i na korici i na listovima. Ali gotov rezultat se uvek isplati. Kada sam stavila sliku svoje prve ručno pravljene beležnice na Instagram, dobila sam pozitivne komentare i reči podrške. I to je još više pomoglo da idem prema svom cilju: da imam svoj mali biznis . A videti kako moje beležnice koriste drugim kreativnim ljudima, za mene je znak da sam na dobrom putu.
Više slika možete videti na mom Instagram i Facebook nalogu @keshkasjournal.
Autor: Kristina Jovičić
Ovo je predivno