Roditeljstvo na drugačiji način Roditeljstvo na drugačiji način
Znam ja da mnogo lepše zvuči “Roditeljstvo udvoje”, ali meni je život bacio limun, a ja sam samo napravila limunadu. Šetam svakodnevno sa mojim... Roditeljstvo na drugačiji način

Znam ja da mnogo lepše zvuči “Roditeljstvo udvoje”, ali meni je život bacio limun, a ja sam samo napravila limunadu.

Šetam svakodnevno sa mojim juniorom, posle svih silnih obaveza i shvatam da u društvu,u bilo kojoj zemlji,bilo kojoj porodici, svaka žena radi isto sto i ja. Surovo zvuši ali je tako. Svaka mama je sama čak i pored muškarca, jer koliko god on pomogao opet je veći deo odgovornosti i posla na nama, a da ne pričam o vaspitavanju.

Mame su carevi, mame su zadužbina planeti, mame su zmajevi i heroji.

Ja stignem da se istuširam za tri minuta, iako mogu još pet da bih završila nešto što mogu na kraju dana, ali moram sada jer nema ko. Ja stignem na onu kafu sa drugaricom dok vučem njega i ustanem sto puta dok srčem istu, da bi ga opomenula… a kao idem da posedim sa ženom.

Ja stignem na autobus koji je krenuo ali je video mene kako teglim trogodišnjaka sa sve kesama, upekla od sunca pa je morao da stane.

Stignem na zalazak sunca kada zaspi, da dišem, živim, posvetim sebi sebe, jednu kafu i razgovor u kojem ne moram da ustajem zbog njega. Stignem ja… a ujutru sam mrtva umorna od sedenja i gledanja u nebo jer ,kad ću ako ne dok spava…

Biti sam u parku kada su svi roditelji zajedno, mame sede telefoniraju dok tate čuvaju decu sada je momenat kada posmatram neskladnost u odnosima, pitam se zašto ljudi ne vole ono što imaju,momenat kada shvatam da mnogi beže iz kuće u park, da mnogi nisu želeli porodicu isto koliko ja našu samoću. Ne znaju, da znaju kako je teško, da znaju da nisam izašla sama jer je” tata” zaspao, možda bi shvatili sta imaju. Ja na sreću volim ovo sve. Naše momente, izlaske, šetnje… radosti… svet koji gradimo već tri godine. Volim svoju kožu i ne bih iz nje. Ko zna čega me je sve spaslo ovo, šta me je čekalo tamo iza greške… život ipak ima najbolji plan za nas.

Hvatam život, ne čekam ga. Ne žalim, jer nemam vremena, ne kukam jer nemam vremena. Stignem samo da se obučem i odem najlepša da bacim đubre, sredim dvorište, ne okrećem se unazad, nemam vremena… jer lakše je nekako kada si srećan u svojoj koži.

Autor: Jovana Disić

 

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *