REIKI NA JAVNOM MESTU, KAO PRVA, BRZA I JEDNOKRATNA POMOĆ REIKI NA JAVNOM MESTU, KAO PRVA, BRZA I JEDNOKRATNA POMOĆ
Reiki na javnom mestu zapravo i jeste Reiki kao prva pomoć. To je je zaista vrlo primenjljiva prirodna energetska medicina. Ne postoji mesto na... REIKI NA JAVNOM MESTU, KAO PRVA, BRZA I JEDNOKRATNA POMOĆ

Reiki na javnom mestu zapravo i jeste Reiki kao prva pomoć.

To je je zaista vrlo primenjljiva prirodna energetska medicina. Ne postoji mesto na kugli zemaljskoj gde se ne može primeniti. U svakom trenutku sebi možemo kanalisati životnu energiju. Dok sedimo u restoranu možemo očistiti svoju hranu pre nego je konzumiramo, energetizovati sebi vodu, u pozorištu ili bioskopu, u javnom prevozu, na plaži. Bukvalno gde god i kada god osetimo potrebu možemo sebi davati Reiki, ali i ne moramo naravno. Svakako je preporuka raditi ga u svom prostoru u vidu kompletnog autotretamana, a van istog baš ako zatreba.

Jednog davnog jutra sam opekla jagodicu svog levog kažiprsta. Naravno, kao i sve ostalo i to ima svoje značenje i poziva na određenu analizu. Prsti su detalji života na primer. Leva ruka je sposobnost, ili umeće, primanja i tako dalje. Realno govoreći to je i brzopletost. Opekla sam se ali nisam se time odmah pozabavila zbog nekih obaveza. Kasnije, sedeći u autobusu, nekako sam izvršila pritisak na prst i baš me je zabolela opekotina. S obzirom da sam imala vremena još do trenutka izlaska iz prevoza, reših da sebi kanališem Reiki. Kada sam završila, noktom sam pritisnula opečeno mesto da proverim u kojoj meri mi je pomoć ukazana i radosna sam što mogu da posvedočim da nisam osetila ni trunčicu bola. To je samo jedan od mnogih trenutaka koji me podsete koliko sam blagoslovena što mi je Reiki ušao u život. Zapravo, toga sam svesna stalno ali su to neki trenuci koji mi dodatno mame osmehe i ulepšavaju dane a naročito jesu u tim mojim počecima primene Reikija. Hvala dragom Bogu i Reikiju na svesrdnoj pomoći koju mi redovno pružaju.

Reiki na sred ulice kao pomoć kod epi napada

Jednom sam šetajući gradom, prošla Sremskom ulicom. Devojka, duge plave kose, ležala je na podu i buncala. Rekli su mi da je imala epileptični napad i pitali me da li išta znam o tome.  Osim da treba da joj drže jezik napolju da se ne uguši, zaista nisam ništa drugo znala. U jednom momentu oni su je, mislivši da je svesna, okrenuli na leđa. Osećala sam da treba da joj pomognem ali nisam znala kako. Kako da na sred grada držite ruke iznad nečijeg tela i to u gradu u kom je skepticizam vrlo izražena pojava? Nisam se osećala slobodnom i opuštenom da to učinim. Umirila sam se u čučećem položaju u blizini devojke i prepustila se intuiciji. Desna ruka mi je sama krenula iznad njenog stomaka, gde je smešten solar pleksus koji je ujedno i glavni motor našeg organizma. Nakon par sekundi, desetak možda, devojka se samo trgla. Bilo je kao u nekoj sceni iz filma. Tek tad je došla zapravo svesti. Ležeći na leđima, mogla se ugušiti, tj. nije mogla jer je Reiki stigao do nje.  Rekla sam joj: “Dobro došla nazad”, na šta mi je uzvratila osmehom. Pitala sam je za ime, da li je bolje, i kako je hitna pomoć bila na putu, nastavila sam svojim putem, opet radosna jer sam se našla u pravo vreme na pravom mestu.

Reiki u svlačionici teretane kao prva pomoć

Ovde navodim primer sa devojčicom Janom kojoj je pozlilo u teretani gde sam u to vreme i sama trenirala. Od tada je prošlo sigurno nekih šest godina. Po preporuci trenera Jana je radila na kardio spravi oko četrdeset i pet minuta i pila energetsko piće, a pri tom nije imala ni punih osamnaest godina. Ja sam bila na par minuta do kraja svoje kardio vežbe na traci kada sam je primetila da stoji za pultom gde neko od trenera treba da sedi, a nije. Nije mi izgledala dobro pa sam je po imenu dozvala da vidim kako je. Prišla mi je upitavši me: “Sanja, da li je normalno da posle ove vežbe ne osećam ruke?” Naravno da nije normalno da ne osećaš ruke niti posle jedne vežbe, glasio je moj odgovor. Kad se ide u teretanu ne ide se da bi se oduzimali delovi tela već samo centrimetri salca. Elem, rekla sam joj da ode do svlačionice, da se umije i da ću i ja doći za njom u roku od par minuta. Kako je već znala da se bavim Reikijem, u svlačionici sam joj prišla i pitala je: “Da li smem?” Nakon što sam dobila saglasnost počela sam sa radom. Stavila sam joj ruke na treću i četvrtu čakru kako bi Reiki izbalansirao “motor” tela i srce. Zaista je bilo čarobno posmatrati njeno oduševljenje dok je doživljavala povratak osećaja u rukama. Jednom prilikom kasnije mi je ponovila kako ništa slično u životu nije doživela.

S ljubavlju,

Sanja.

www.reikiskolica.org

Autor: Sanja Dejanović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *