(Ne)normalni su i te kako osveženje na našoj heterogenoj muzičkoj sceni. Ime su dobili jednostavnim razmatranjem: „Ako je ovo sve oko nas normalno, onda ćemo mi biti (Ne)normalni“. Pojavili su se ni manje ni više sa čitavom pločom, pošto i sami smatraju da je opipljivi nosač zvuka nešto neprocenjivo i dragoceno. Ploča se zove „Nekompatibilnosti“, sadrži 11 numera, od čega su dve, tri molske predivne balade kojim dominiraju klavir i violina, a ostatak albuma je čista pozitiva koja odiše vedrinom i najdepresivnijima daruje elan. Tu je i jedan duet sa kolegama iz „Ničim Izazvan“ – „Nečim izazvan“, za koji su teškom mukom smislili naziv.
(Ne)normalni poseduju ogroman lirski potencijal, svaka pesma je priča za sebe sa drugačijom atmosferom i glavnim junacima. Od drustvenih mreža, preko kafića i taksija, do brazilske plaže. Od crne ciganke, preko usvojenog dečaka, do konačno – NJE, u različitim situacijama. Ima tu i specijalnih efekata koji sjajno dopunjuju dojam – recimo krčanje radio-taksi aparata dok se naručuje vožnja, pevanje ispod vode, delovi pesme na portugalskom…
Ovo je jedan kompletan bend, koji može da isprati i dursku i molsku pesmu i da dočara svaku najtanju emociju, pošto poseduje sve instrumente: i klavir, obe gitare, bas, trubu, saxofon, violinu, sintisajzer, violončelo. Tako da kroz čitav album zvuče moćno i puno, u skladu sa vokalom Nenada Jelenkovića, kome se jednostavno veruje kad peva. „Banda se štimuje zlovoljna ,dogod se dim još providi doza im nije dovoljna. Basista pokreće teretne vozove, saksofon pepeo raznosi, al’ bubnjar… Bubnjar vraga dozove.“
Možemo čuti savrsene igre rečima – poput one sa naslovne pesme: „Neko pamti dane, neko pamti nekompatibilnosti“, „Ne znam da li mi nedostaje il’ dosta je.“ ili „use i u svoje statuse“, „ogledalo mene da pogleda“, „umem povoljnu maglu kupiti“…Takođe, ne beže od toga da u tekst pesme ubacuju neke moderne reči poput „facebook statusa“, „tvitera“, „taksimetra“, „reklame“, „sms poruke“, „lajkova“, što bi možda kod nekog drugog zvučalo čudno, ali oni su to tako dobro spakovali, pitko i prijemčivo, što je odraz njihove umešnosti i lucidnosti. To je veoma težak zadatak, da u jedan romantično/poetski tekst suvislo implementiraš savremene tuđice elektronskog porekla, ali oni su uspeli.
Jedan od bendova, dakle, koji dosta potencira značaj teksta u pesmama, reči su primarni element njihovih kompozicija, one su te koje iznose poruku, a za njih je zaslužan maestro Dejan Savić. Na osnovu toga, jako ih je teško svrstati u bilo koj muzički pravac. Zbog dugačkih strofa, pomalo nezgrapne forme, ipak se mozemo složiti da je ovo u suštini rock ‘n’ roll, čemu bismo mogli dodati pridev „lirski“ i sufiks – „21. veka“. (lirski rock ‘n’ roll 21.veka) što je samo po sebi jako retka, možda i nespojiva kombinacija, pa mozemo zaključiti da se radi o jednoj autentičnoj pojavi ne samo na našem muzičkom nebu, već u svetu muzike uopšte.
Ploča je inače njihov prvenac, izašla u jesen pre dve godine. U međuvremenu su snimili jedan singl „Život se krad od jutra“. Tako da sada s nestrpljenjem očekujemo novi album pun iznenađenja.
Autor: Aleksa Ćelap
