Reč – dve o bontonu Reč – dve o bontonu
Bonton je po definiciji skup pravila o pristojnom ponašanju u društvu. Pogrešno je mišljenje da bonton označava lepo ponašanje u visokom društvu. Takođe, bonton... Reč – dve o bontonu

Bonton je po definiciji skup pravila o pristojnom ponašanju u društvu. Pogrešno je mišljenje da bonton označava lepo ponašanje u visokom društvu. Takođe, bonton je izmenjiv pa se tako prilagođava tekućim potrebama ljudi, vremena se menjaju, ali neke stvari ostaju iste. Uvažavanjem nekih pravila ponašanja pokazujemo poštovanje prema nekim mestima ili institucijama. Na primer, pozorište, crkva, muzej i tako dalje. Bonton nije isti u svim delovima sveta i zbog toga mora da se napomene da se u velikoj meri bazira na tradiciji.

Na primer, dok se u zapadnom svetu smatra izrazito nekulturnim da ne gledate u oči osobu sa kojom se rukujete, u Japanu kontakt očima za vreme klanjanja pokazuje da ste neko kome se ne može verovati. Ovo potiče iz drvenih vremena kada je naklon bio izraz kojim se pokazivalo poverenje tako što ćete da pognete glavu i time ostavite svoj vrat na milost ili nemilost osobi preko puta vas.

Norme društvenog ponašanja datiraju još od vremena nastanka prvobitne ljudske zajednice, a prva knjiga na ovu temu napisana je u šesnaestom veku, autor je bio monsinjor Delakaza, crkveni velikodostojnik i naučnik. U knjizi su najčešće popisana i objašnjena pravila ponašanja u različitim životnim situacijama i društvenim kontaktima, kao što su:
– Ponašanje na javnom mestu;
– Ponašanje u porodici, u društvu, u školi, na radnom mestu;
– Ponašanje prilikom poseta i prijema;
– Ponašanje na putovanju;
– Ponašanje za stolom;
– Kultura stanovanja;
– Internet bonton;
– Očuvanje životne sredine i drugo…

Osnove bontona uče se i prihvataju u najmlađem uzrastu, u porodici, u školi i u kontaktu sa drugim ljudima. Većina pravila koja unose nepotrebne formalnosti vremenom su izbačena, odnosno prilagođena savremenim uslovima života. Bez obzira na sve različitosti i mnoge promene, postoje određeni maniri koji su bezvremeni i univerzalni:

– Bez obrzira na promene u oblačenju i modne trendove, ono što je ostalo pravilo do dan-danas jeste da muškarci skidaju šešire, kape i slično, kao i rukavice pri pozdravljanju na ulici ili ulasku u prostoriju, dok dame to nikako ne čine;

– Gde god da jedete, restorani, prijemi, svečani, formalni ili neformalni, nikada escajg za vreme jela ne ostavljate na ivicama tanjira, već se viljuška i nož odlažu blago ukršteni u samom tanjiru;

– Hod na ulici: ako je u pitanju dvoje ljudi, ženska osoba ili stariji gospodin imaju počasno mesto sa desne strane. Tako će kavaljer uvek hodati bliže drumu kako bi imao zaštitničku ulogu, dok bi u slučaju troje ljudi, dama imala počasno mesto u sredini, odnosno džentlmen bi išao između dve dame u suprotnom slučaju;

– Uprkos pravilu da dame imaju prednost – presedan jeste ulazak u restoran, kafić ili bilo kakav ugostiteljski objekat. U ovom slučaju, muškarac je taj koji ulazi prvi kako žena ne bi imala nikakvih neprijatnosti ili se susrela sa neugodnim iznenađenjima. Kavaljer je taj koji krči put i štiti damu, kao i osoba koja bira sto. Pri izlasku iz restorana, prvopomenuto pravilo se vraća na snagu, te se žena propušta prva;

– Pravi kavaljer dobrih manira će dami u čijem je društvu uvek pridržati kaput i privući stolicu. Interesantna je činjenica da je ovo samo i isključivo dužnost pratioca, a nikako konobara. Takvu ponudu muškarac treba da odbije i da preuzme ovaj deo na sebe, pokazujući time da on brine dami sa kojom je došao;

–  Pravilo nalaže da se šminka nikad ne popravlja u samoj sali restorana ili kafića, već da se takve stvari obavljaju u toaletu;

– Kada govorimo o penjanju uz stepenica, bonton kaže da ukoliko je stubište dovoljno široko, muškarac i žena idu uporedo, ali ukoliko nema prostora za tako nešto, dama je ta koja ide ispred. Pri spuštanju, redosled je obrnut i muškarac ide prvi. Ovakvo pravilo nalazi uporište u činjenici da ukoliko ga se budemo pridržavali, muškarac će biti u mogućnosti da zaštiti žensku osobu u slučaju pada ili neke nezgode;

– Iako su pisma, nažalost, davno izašla iz mode, a komunikacija se odvija isključivo putem telefona ili kompjutera, nemojte zaboraviti da se poruke lične prirode, odnosno one upućene dragim i posebnim ljudima, uvek pišu rukom. Stoga, ako sledeći put odlučite nekom da posvetite par redova, nemojte to uraditi tako što ćete otkucati reči, već ih ispišite na parčetu hartije. Možda jeste staromodno, ali tim gestom ćete pokazati osobi da vam je posebna.

Ovo su samo neka pravila ponašanja i vrlo su interesantna. Možda ih znamo, možda ih ne znamo, ali svakako nije na odmet ponoviti. Mi jesmo tehnološki veoma napredno društvo i puno toga se odvija po sasvim nekim novim pravilima, ali pristojnost, kultura i lepo ponašanje, uvek su u modi.

Autor: Male Velike Stvari

 

 

 

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *