Prokratinacija ili ipak samo lenjost. Današnja tema je prokrastinacija. Prevodi se i kao odugovlačenje najčešće svakodnevnih aktivnosti i obaveza koje može uticati na svakodnevni život i izmeniti mu kvalitet, vrednosti i ritam.
U nastavku teksta ćemo spomenuti šta dovodi do prokrastinacije koje su njene faze i kako uspešno zaustaviti taj model ponašanja kod sebe zarad boljeg i produktivnijeg funkcionisanja.
Prokrastinacija se obično vezuje za ljude koji imaju nisku frustracionu toleranciju. To znači da rade samo stvari u životu koje im pričinjavaju zadovoljstvo, koje su im lake i prijatne. U protivnom, smatraju da su im nametnute obaveze grozne i nepodnošljive, te se užasavaju već pri samoj pomisli na njih. Postoji slučaj gde osoba hronično odlaže poslove za koje nije dovoljno motivisana.
Odnosno, one za koje zna da neće dobiti zasluženu ličnu satisfakciju ili novčanu nagradu. Ova vrsta prokrastinacije se najčešće zove radna prokrastinacija. Hronična jeste navika i to loša navika. Pa kao i svaka druga može se pobediti ako za to postoji volja. Sledeći korak jeste da utvrdite uzrok problema. Tek spoznajom razloga odlaganja i oblasti na koju se ona odnosi možete se suočiti sa njom. Imajte u vidu da promena ponašanja zahteva dug put i pomoć psihologa. Prokrastinacija može imati različite uzroke, uključujući nedostatak motivacije, straha od neuspeha, perfekcionizam, nedostatak jasnih ciljeva ili nedostatak samodiscipline.
Prokratinacija ili ipak samo lenjost
Ova navika može imati ozbiljan uticaj na produktivnost i samopouzdanje. Takođe može izazvati dosta smetnji zato što aktivira veći broj nekorisnih uverenja iz čovekove podsvesti, a ta uverenja suptilno upravljaju čovekovom motivacijom, odlukama i aktivnostima. Sve nas to dosta dugo drži tu gde jesmo sa prividnom iluzijom da uzimamo više vremena za sebe, da obavimo to nešto što najverovatnije u krajnjem slučaju nećemo ni da obavimo.
A zapravo nismo spremni napustiti svoju sigurnu zonu komfor zonu u kojoj nam je sve poznato. Ne mora biti da nam je potpuno lagodno u toj našoj zoni, ali nam je bar poznato i znamo kako se ponašati u svakoj situaciji. Dok se za novu aktivnost udaljavamo od svoje komfor zone ne znamo šta nas čeka, a to plaši naše hormone, a hormoni plaše naš organizam.
Svesni smo da trebamo slušati svoj instinkt da trebamo pratiti svoju svrhu i težiti ostvarenju svojih vizija, međutim prokrastinacija nadvlada zbog svih pomenutih uverenja strahova i svega prethodno pomenutog. Zato vam predlažemo da ne donosite drastično krupne odluke i da ne očekujete od sebe da radite apstraktne korake.
Prokratinacija ili ipak samo lenjost
Zato ako to ne radite tada dajete signal svom umu da ste na sigurnom van opasne situacije, jer njemu je to jedino bitno da vas zaštiti. Ovim principom ne prepadate svoj um, a krećete se napred prema svojim vizijama. Razmišljajte kako možete dati doprinos ili vrednost nečemu što radite i aktivno maštajte šta će se dogoditi kada ispunite ono malo što ste sebi zadali. Ali izbegavajte neke vremenske rokove od tada do tada, jer će to takođe uznemiriti um zbog toga što on neće biti siguran da li ćete stići.
Da bi loša navika prokrastiniranja mogla da se iskoreni iz vašeg sistema ponašanja važno je postaviti sledeća pitanja da bi unutar sebe došli do odgovora zašto odlažete obaveze.
Prokratinacija ili ipak samo lenjost
Važno je postaviti sebi pitanja poput:
- Zašto odlažem određene zadatke?
- Da li postoji strah od neuspeha ili procene drugih?
- Da li mi nedostaje motivacije ili jasnih ciljeva
- Kako moji lični stavovi prema radu utiču na moje ponašanje?
Nakon prepoznavanja razloga, ključno je usmeriti se ka rešenjima. To uključuje postavljanje realnih ciljeva, razvoj motivacionih strategija i rad na jačanju emocionalne inteligencije. Tehnike poput vođenja dnevnika ponašanja, praćenje obrazaca prokrastinacije i traženje podrške od prijatelja, porodice ili mentora takođe mogu biti korisne.
Autor: Milica Đorđević
