Problematika osamostaljivanja mladih – Kada je pravi momenat Problematika osamostaljivanja mladih – Kada je pravi momenat
Kombinacija različitih faktora, počev od svojevrsnog mentaliteta našeg podneblja pa do sučeljavanja željenog životnog standarda i realnih finansijskih mogućnosti, učinila je da finalizacija procesa... Problematika osamostaljivanja mladih – Kada je pravi momenat

Kombinacija različitih faktora, počev od svojevrsnog mentaliteta našeg podneblja pa do sučeljavanja željenog životnog standarda i realnih finansijskih mogućnosti, učinila je da finalizacija procesa osamostaljivanja mladih sa juga Evrope nastupa značajno kasnije no što je to slučaj u drugim delovima sveta. Početak samostalnog života van roditeljskog doma jeste momenat kada se mlad čovek sa pravom počinje nazivati odraslim, međutim mladi u Srbiji neretko prisvajaju taj epitet, ne odrekavši se prethodno svih pogodnosti koje sobom nosi detinji period. Vodeći se manje ili više nametnutim tradicionalnim načelima, pa zatim i problemom ekonomskog momenta, u Srbjii živi veliki broj tridesetogodišnjaka, pa čak i četrdesetogodišnjaka koji nisu načinili taj opšteprihvaćeni konačni korak osamostaljivanja. Tome ne bi trebalo pristupiti u duhu kritike mladih, nego kao analizi faktora koji utiču na takvu situaciju, te i pronalaženjem rešenja kojima bi se oni mogli prevazići.

Kod mame je najlepše

Sukobljavanje udobnosti i, uslovno rečeno, slobode je prvi kamen spoticanja koji je potrebno prevazići u stremljenju ka odrasloj dobi. Ovo je možda i najmanje kompleksan činilac, koji ipak čini ovu životnu prekretnicu značajno težom. Opšti utisak je da se fizičkim odvajanjem od okruženja u kom smo odrasli odričemo pogodnosti koje podrazumeva briga drugih o nama. To jeste delom istina, ali ne nužno i negativna stvar, budući da time stičemo neprocenjivu slobodu odlučivanja u vezi sa tokom naše svakodnevice.

Porodica iznad svega

Emotivni faktor udružen sa negovanim tradicionalnim vrednostima dovodi do suštinski pogrešnog utiska da se napuštanjem roditeljskog doma zapravo napušta porodica. Osećaj raskidanja emotivnih veza sa članovima porodice je jedan od osnovnih razloga iz kog se mnogi u Srbiji odlučuju da neki drugi prostor počnu nazivati domom tek kada se odluče da osnuju sopstvenu porodicu, a neretko to ne čine ni tada. Ovakva situacija je zapravo paradoksalna, jer visoko vrednovanje porodice upućuje na jake emotivne veze, koje nije moguće ugroziti fizičkim odvajanjem.

Ekonomski faktor ili prividni komfor

Kompleksnom pitanju uticaja ekonomskog faktora na stil života na našem prostoru potrebno je pažljivo pristupiti. Ne možemo negirati finansijski momenat kao razlog za dilemu, ali ukoliko se fokusiramo na onu grupu mladih koji imaju redovna primanja, a ne preduzimaju korake ka osamostaljivanju, možemo prepoznati specifičnu uljuljkanost, koja ne može imati dobre posledice kada je ukupan kvalitet života u pitanju. U ovakvim slučajevima dolazi do pasivnosti u periodu života koji bi trebalo da bude najdinamičniji, te zapravo odlaganje rešenja dovodi do kontraefekta i mladi materijalno stiču manje no što bi to bio slučaj da se nalaze u situaciji da brinu o održavanju svog vlastitiog doma. Uzimanje ekonomskog faktora u obzir može, međutim, imati veoma dobar epilog. Snažna svest o značaju pametnog investiranja kod mladih u Srbiji dovodi do sve češće spremnosti na ulaganje u sopstvenu nekretninu. Kada su veći gradovi u pitanju, ponuda i potražnja stanova za prodaju ne jenjava. Veliko interesovanje za prodaju stanova u Beogradu govori u korist mladih koji se spremaju da zakorače u samostalni život. Uzimajući to u obzir, možemo zaključiti da ovaj činilac ima dve strane, dakle ne mora nužno negativno uticati na osamostaljivanje pojedinaca.

Ptići napuštaju gnezdo

Utemeljen stil života u zajednici čini da mlada osoba na našem podneblju zapravo neretko ne odlučuje samostalno kada je momenat da se osamostali. Pored pitanja kada je spremna da ode, postoji pitanje i kada su roditelji spremni da je puste. Razlozi su kako emotivne prirode, tako i stvar navike i stila života koji valja naglo izmeniti odlaskom deteta. To je zapravo zasebna problematika nepremnosti na prelazak u pozniju fazu života, ali istovremeno nešto što utiče i na mlađu generaciju.

Istina je da ne postoji univerzalni odgovor na pitanje u vezi sa idealnim momentom za osamostaljivanje, tačnije idealan momenat ne postoji, već je potrebno prepoznati trenutak kada je moguće načiniti što bezbolniji prelaz u novu etapu života, koja svakako sobom donosi mnoge dobrobiti.

Autor: Ljiljana Bugarin

 

.

 

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *