Preporuke distopijskih romana. Danas vam predstavljam nekoliko preporuka distopijskih romana koji su se meni veoma dopali. Zajedničko za sve njih je da čitaoce navode na preispitivanje stavova i razmišljanje o različitim društvenim temama. Baš iz ovih razloga distopija je jedan od mojih najdražih žanrova. Nadam se da ćete među ovim naslovima pronaći neki koji će i vas zainteresovati.
1984 – Džorž Orvel
„1984” je distopijski roman objavljen 1949. godine. Orvel je u ovom delu stvorio alterrnativnu stvarnost. Ni sami čitaoci ne znaju da li se radi o prošlosti ili budućnosti. U ovom Orvelovom svetu, sve izgleda potpuno drugačije. Države i nacije više ne postoje, a celokupan svet je podeljen na tri celine: Evroaziju, Okeaniju i Istaziju. Ove tri sile su u večitom međusobnom ratu, a običan čovek često ni ne može da zapamti ko je trenutni neprijatelj, a ko je saveznik. Na stranicama knjige prepliću se teme manipulacije, iskrivljivanja i kontrole stvarnosti, kao i promene prošlosti i kreiranja lažnih slika o budućnosti.
Životinjska farma – Džordž Orvel
Orvelova „Životinjska farma” počinje pobunom životinja nad ljudima. Nakon izvojevane pobede, životinje same stvaraju sistem u kojem će živeti. Na početku sve deluje bajkovito, ali kako vreme prolazi tako pojedine životinje otkrivaju privlačnost moći. Ubrzo postaje jasno da ni oni najvredniji, ni oni najpametniji nemaju šansu u ovakvom sistemu. Najbolje prolaze oni lajlukaviji, oni koji su prepredeni i spremni da iskoriste i žrtvuju sve i svakoga da bi došli do svog cilja.
Preporuke distopijskih romana
Vrli novi svet – Oldos Haksli
Haksli je stvorio svet u kojem se obožava Henri Ford, u kojem svako pripada svakome, u kojem je reč majka pogrdna, a religije, nacije i umetnost nepostojeće. Ovaj svet svojim stanovnicima nudi unapred predodređeno zanimanje, zabavu bez posledica, stalnu okruženost ljudima, odsustvo emocija…
U ovaj svet on ubacuje Džona, divljaka za sve oko sebe, a u stvari jedinog pravog čoveka u romanu. Za razliku od svih ostalih koji nastaju u bocama i koji odrastaju u ustanovama specijalizovanim za odgajanje dece, Džon je odrastao u Rezervatu za „divljake”, on ima majku i svestan je svojih emocija. Iako je odmalena Vrli novi svet zamišljao kao neki raj na zemlji u koji će se u potpunosti uklopiti, Džon ubrzo shvata da se stvarnost razlikuje od dečačkih snova.
Ne daj mi nikada da odem – Kazuo Išiguro
Kroz stranice knjige vodi nas Keti koja nam sve pripoveda u prvom licu. Ona nam priča o svom odrastanju u internatu Hejlšam i prijateljstvu sa Rut i Tomijem. Sam početak dela se čini sasvim običnim. Autor nas navodi da pomislimo kako ćemo slušati još jednu priču o odrastanju i sazrevanju nekolicine mladih. Kako radnja odmiče, mi uočavamo detalje koji nam ukazuju na to da ova deca uopšte nisu obična i da priča koja nam predstoji nije tako jednostavna.
Preporuke distopijskih romana
Naš život po šumama – Mari Darijesek
Kroz roman pratimo Mariju koja nakon seanse sa jednim pacijentom počinje da preispituje svoju stvarnost. Kao i većina distopijskih autora, tako i Darijesekova bira da njena glavna junakinja bude ona koja se neće uklopiti u svet koji je jednoličan i svima drugima apsolutno logičan. Volim ovakav pristup, jer njega uglavnom prati i objašnjavanje psihologije pojedinca naspram svesti „gomile”.
Farenhajt 451 – Rej Bredberi
Gaj Montag je vatrogasac u svetu u kome vatrogasci imaju ulogu da raspiruju požare umesto da ih gase. Najopasnija roba koju vatrogasci pale jesu knjige. Gaj odlično obavlja svoj posao sve dok ne upozna Klaris. Klaris ga upoznaje sa nekim drugim svetom koji Gaju postaje sve primamljiviji. Ovaj roman je dokaz da knjige zaista mogu da menjaju svetove i sudbine ljudi.
Preporuke distopijskih romana
Autor: Milica Barać
