Praznični običaji u svetu (2. deo) Praznični običaji u svetu (2. deo)
Prošle nedelje pisala sam vam o tome kako se novogodišnji i Božićni praznici proslavljaju u Francuskoj, Španiji, Poljskoj i Gruziji. Ove nedelje, nastavljamo sa... Praznični običaji u svetu (2. deo)

Prošle nedelje pisala sam vam o tome kako se novogodišnji i Božićni praznici proslavljaju u Francuskoj, Španiji, Poljskoj i Gruziji. Ove nedelje, nastavljamo sa prazničim običajima u drugim evropskim državama, Italiji, Islandu, Mađarskoj i Grčkoj.

Italija

Deca u Italiji poklone dobijaju 6. januara, na katolički praznik Sveta tri kralja. Poklone im donosi dobra veštica La Befana. Legenda kaže da je La Befana dala mudracima da se odmore u njenom domu dok su pratili Vitlejemsku zvezdu  i da su je tri mudraca nakon toga pozvala da ide sa njima na Isusovo rođenje, međutim ona ih je odbila pošto je imala previše posla u kući. Mudraci su otišli, a ona se dok je čistila metlom predomislila i odlučila da krene za njima. Pratila je Vitlejemsku zvezdu, ali nije stigla mudrace. Usput je na pragu svakog deteta ostavljala slatkiš. Ona i danas nastavlja svoju potragu, a deci usput ostavlja poklone.

U nekim delovima Italije običaj je da se 31. decembra u ponoć kroz prozor izbace neke stare stvari. Ovim se ljudi simbolično rešavaju onoga što im je beskorisno i prave prostor za novi početak i nove stvari u svom životu.

Neki Italijani veruju da će prva osoba koju sretnu u novoj godini uticati na to kakva će im godina biti. Što je osoba starija, to će godina biti bolja.

Island

Tradicionalno, novogodišnja jelka se kiti dva dana pred Božić ili na Badnje veče, ne pre toga.

Deca 13 dana pred Božić, na prozoru svako veče ostavljaju cipele u koje im novogodišnji trolovi ostavljaju slatkiše, ako su bili dobri ili truli paradajz, ako su bili nevaljali.

Na Islandu je običaj da svako za Božić mora na poklon dobiti makar jednu knjigu.

Mađarska

Četiri nedelje pred Božić prave se Božićni venčići na kojima se nalaze i četiri sveće koje simbolizuju veru, nadu, ljubav i radost. Svake nedelje do Božića pali se jedna sveća, a poslednja na sam Božić.

U nekim delovima Mađarske postoji verovanje da seme maka donosi sreću i bogatstvo u novoj godini i zato se na proslavi Nove godine često jedu kolači koji u sebi imaju mak.

Deca poklone dobijaju 6. decebra, za katoličkog Svetog Nikolu i za Božić.

Grčka

Grci za Novu godinu prave kolač Svetog Vasilija – vasilopitu. Sveti Vasilije je Deda Mraz prema grčkoj tradiciji. U kolač se ubacuje novčić i veruje se da će onaj ko izvuče novčić biti srećan cele godine. Prvi komad kolača reže se za Hrista, drugi za Bogorodicu i treći za kuću. Nakon toga kolač se reže i deli članovima porodice po starosti.

Ujutro 1. januara porodice odlaze na crkvenu službu. U nekim delovima Grčke običaj je da se u crkvu ponese nar. Nakon povratka, svi ulaze u kuću osim glave porodice. Glava porodice treba da pokuca ili zazvoni i da tek nakon toga uđe u kuću sa narom u ruci. Običaj je da taj nar baci na pod što jače kako bi se raspao. Što su semena nara jače boje i što ih više ima na podu, to će godina biti bolja.

Nadam se da ste naučili nešto više o tome kako se u drugim kulturama proslavljaju praznici, a možda ste dobili i neku ideju za običaje koje možete da probate i u svojoj kući.

Autor: Milica Barać

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *