Praznici polako prolaze. Da li ste darovali voljene osobe? Da li ste vi dobijali poklone? Koliko je za vas važno da se neko seti vas i pokloni vam dar od srca? Da li vam više prija poklon kao nešto opipljivo ili su vam nečije vreme i ljubav pokloni sami po sebi?
Ova su pitanja proizašla iz same potrebe i očekivanja ljudi. Moram da priznam da sam i ja bila od onih kojima je bilo bitno da poklon drže u rukama, da otvore kutiju i dive mu se. Takva sam bila sve dok nisam jednom prilikom sela i razmišljala šta ću kome kupiti.
Onda sam nazvala mamu da vidim da li joj treba nešto određeno. Njen odgovor je bio isti kao i uvek „Meni ništa ne treba. Samo da ste mi vi živi i zdravi.“ Kao i svaki put do tada iznervirala sam se. „Kako njoj nikada ništa ne treba“? –pitala bih samu sebe.
Onda sam zatvorila oči i zamislila da me moja trogodišnja devojčica pita, šta da mi kupi, koji bi moj odgovor bio? Nisam mogla ničega da se setim. U mislima mi je bila samo ona… vesela, nasmejana, srećna, zdrava… ZDRAVA… DA, ZDRAVA !!!
Tada sam razumela moju majku. Jer meni nema većeg poklonja od NJE, moje princeze, njenog zdravlja i njene sreće… Moja princeza je moje sve !!!
Shvatila sam i da je lepši osećaj držati u svojoj ruci ruku voljene osobe nego poklon. Tu ruku mogu da milujem, a poklon ću nakon malo razgledanja staviti na mesto koje sam mu odredila.
Praznici su tu da nas okupe. Da prigrlimo jedni druge. Da primimo i pružimo ljubav.
Važnije je dati nešto od srca nego dati radi darivanja.
Uživajte u malim stvarima, u ljubavi, u zagrljajima…
Preuzeto sa sajta:
https://dolistyle.wordpress.com/
Autor: Lidija Gajić
