Pravilna ishrana predškolske i školske dece je veoma bitna. Poslednjih decenija u svetu kao i kod nas, usled brzog tempa života primećene su velike promene u načinu života dece i mladih ljudi. Saznanja ukazuju na to da su im obroci vrlo često van kuće u vidu brze i pohovane hrane, grickalica, energetska i gazirana pića. Sve ređe tinejdžeri i adolescenti jedu supe, čorbe, žitarice, mahunarke, voće i povrće.
Posledica takvog života je unos visokokalorične i masne hrane koja nema hranljive vrednosti već samo višak praznih kalorija koje dovode do gojaznosti. Svetska Zdravstvena Organizacija je dala zvaničnе podatke da je zaključno sa 2022. god. preko milijardu ljudi gojazno, od toga 650 miliona odraslih, 340 miliona adolescenata i 39 miliona dece.
Gojaznost dece je sve veći problem koji u kasnijem dobu može da izazive razne bolesti. To su razne hronično nezarazne bolesti kao na primer: dijabetes tip1 i tip2, insulinska rezistencija, kardiovaskularne bolesti, ateroskleroza, povišen krvni pritisak…
Nasuprot tome postoje i bolesti koje su izazvane nedovoljnim unosom hrane to su anemije, pad imuniteta, zastoj u rastu i razvoju, anoreksija (odbijanje hrane), bulimija (preteran unos hrane i namerno povraćanje)…
Deci treba na vreme objasniti razliku između izgladnjivanja ili prejedanja. Značaj porodice i zdrave navike u ishrani u ovakvim slučajevima su presudne. Prisiljavanje deteta da jede određenu vrstu hrane ne dovodi do pozitivnih rezultata već naprotiv stvara još veću odbojnost.
Pored roditelja, značajnu ulogu u izboru hrane imaju sestre, braća i vršnjaci koji će svojim primerom podstaći dete da proba do tada nepoznatu hranu. Kada dete vidi da njegov drug jede nešto novo, poželeće i ono samo isto to da proba. Pravilna, raznovrsna i izbalansirana ishrana kao i navike koje dete treba da praktikuje je ono što ostaje za ceo život a kao rezultat obezbeđuje dobro zdravstveno stanje.
Pravilna ishrana predškolske dece
Jako je bitno da se sa pravilnom ishranom krene još dok je dete (beba) u maminom stomaku. Pravilna ishrana trudnica i stepen uhranjenosti značajno utiče na psihofizički rast i razvoj deteta (ploda). Prekomerna telesna masa trudnice povećava rizik od gojaznosti deteta.
Nakon rođenja u prvim mesecima života najbolja hrana za dete (bebu) je majčino mleko ili adaptirano veštačko mleko ako majka nema dovoljno svog mleka. Nakon navršenih 6 meseci detetu se uvodi čvrsta (pasirana) i termički obrađena hrana uz mleko kao primarni napitak. Izbegavati napitke zaslađene šećerom, a umesto njih nuditi vodu i nezaslađeni sok od kompota jabuke.
Deca uzrasta od 2-6 godina (predškolska deca) već svu vrstu hrane mogu da konzumiraju sa akcentom na namirnice poreklom od mleka i kiselomlečnih proizvoda. Takođe treba da unose proizvode na bazi žitarica, povrće i voće. Preporuka je da imaju tri glavna obroka i dve užine: DORUČAK (7-8h), UŽINA 1 (10-11h), RUČAK (13-14h), UŽINA 2 (16-17h), VEČERA (19-20h).
Pravilna ishrana školske dece
Deca starija od 6 godina (školska deca) i tinejdžeri takođe trebaju da se vode ovim principima – pravilna i uravnotežena ishrana, raznovrsna i mešovita ishrana, kao i ravnomernost obroka (uobročenost). Takođe, treba da vode i računa o obroku u školi (đačkoj užini). Ona bi trebala da bude u vidu nekog zdravog manjeg sendviča ili neke voćke ili 1 šake jezgrastog voća, a ne grickalica i gaziranog pića. Hrana treba da sadrži sve hranljive materije: belančevine (proteini), masti, ugljene hidrate (šećeri), vitamine, oligoelemente i biljna vlakna.
Proteini – treba da čine 10-20% od ukupnog dnevnog energetskog unosa.
Masti – 30% od ukupnog dnevnog energetskog unosa.
Ugljeni hidrati – 55-65% od ukupnog dnevnog energetskog unosa.
Biljna vlakna– za malu decu 15g/dan, a za starije i više.
Preporuka je, da ishrana predškolske i školske dece sadrži sve grupe namirnica a ima ih sedam.
- Žitarice i proizvodi na bazi žita – prednost dati hlebu i pecivima od crnog i polubelog brašna, integralnog, speltinog, heljdinog, kukuruznog, hrono hleb, hlebo od celog zrna žitarice, kuvana pšenica. Razne vrste pahuljica (ovsene, ražene, ječmene) u vidu muslija uz dodoatk voća i kiselomlečnih proizvoda. Može se unositi i beli i integralni pirinač 2-3 obroka /nedeljno.
Smanjiti unos: hleba, peciva i pekarske proizvode od belog brašna!
- Mleko i mlečni proizvodi – ona su glavni izvor proteina, kalcijuma i baza dnevnog obroka dece. Mleko koje koristite trebalo bi da bude sa što manjim procentom mlečne masti 0,5%m.m. ili 1,6%m.m. i to 200-300ml/dan. Jogurt sa 0-1% m.m., kiselo mleko sa 2,8% m.m., ekstra kiselo mleko sa 1,6% m.m., kefir sa 0,5% m.m. i to 200ml/dan. Može kombinacija sa voćem gde se dobija domaći voćni jogurt bez šećera. Sireve do 5,5% mlečne masti, mladi sirevi ili masni sirevi 1-2 puta/nedeljno. Može i tofu sir (od soje). Odnosno, birajte namirnice sa manjom količinom mlečne masti koje pre toga proverite na deklaraciji.
- Meso, riba i jaja – Ove namirnice su bogate proteinima (gradivnim elementima). Preporuka su posna mesa – pileće meso, ćureće meso, mlada teletina , govedina, junetina, čak u nekim slučajevima i konjsko meso (bogato gvožđem – Fe kod malokrvnosti). Dnevni unos 100-200gr/dan. Svinjsko meso može se konzumirati 1-2 puta/nedeljno kao i jagnjetina.
Meso se priprema kao grilovano, pečeno, kuvano na pari i u sopstvenom soku, zavijeno u aluminijumskoj foliji pa pečeno u rerni ili u vatrostalnoj posudi bez dodatka ulja. Riba koja može da se konzumira je ona koja je morska i posna i to 2-3 puta/nedeljno. To je smuđ, oslić,tostolobik,šaran, pastrmka, orada, škarpina, list, brancin i tunjevina. Bogata je omega 3 masnim kiselinama koje jačaju imuni sistem a pogotovo se preporučuje u zimskom periodu bar dva puta nedeljno. Jaja treba da se unose jer su biološki najiskoristljivija i treba da budu sastavni deo ishrane, naročito belanac. Preporuka je 2-3 jaja/nedeljno najviše 4 jaja/nedeljno.
NE PREPORUČUJU SE : industrijske prerađevine od mesa (viršle, kobasice, paštete, mortadele, salame)…
- Povrće – namirnice bogate biljnim vlaknima koja imaju ulogu da dete drže dugo sito. Dobar su izvor vitamina i oligoelemenata. Trebalo bi biti zastupljeno svo povrće u porciji 200-300gr/ dan. Krtolasto-krompir, batat. Lisnato-spanać, blitva, zelje, zelena salata, icberg salata, kupus. Korenasto- šargarepa, cvekla, celer, peršun. Mahunarke- pasulj, grašak, boranija, soja, sočivo,proso i bob. Plodovito- tikvica, krastavac, paradajz, paprika, plavi patlidžan, kukuruz šećerac, dinja, lubenica. Cvetasto- karfiol, brokoli, kelj pupčar, prokelj. Takođe treba unositi i gljive (pečurke) u količini 150-200gr/dan umesto mesa.
5.Voće- veliki izvor vitamina, oligoelemenata i biljnih vlakana. Sve vrste voća u porciji od 200-300gr/dan. Jabučasto-jabuka, kruška, dunja i mušmula. Koštičavo-trešnja, višnja, šljiva, breskva, kajsija i dren. Jezgrasto- orah, lešnik badem, kesten, pistaći i kikiriki (20-30gr/dan). Jagodičasto – jagoda, malina, kupina, borovnica, ribizla i dud. Citrusno i tropsko- limun, pomorandža, mandarina, grejpfrut, urme, maslinke, banane, ananas , smokve i avokado.
6.Ulja i masti – su namirnice bogate omega 3 i omega 6 masnim kiselinama. Ove namirnice nam daju energiju za rast i razvoj (posebno u zimskim danima). Preporuke za ulja biljnog porekla su hladno ceđena ulja: maslinovo, palmino, kokosovo, laneno, konopljino, susamovo i suncokretovo u porciji 10-15ml/dan (1 supena kašika). Masti su životinjskog porekla i to je svinjska mast u količinama 1-2 puta/nedeljno (1-2 kafene kašičice -10gr).
7.Šećeri – su izvori energije i ne bi trebalo da se unose u većim količinama. Neko ih naziva i prazne kalorije. Slatkiše praviti od suvog voća. Preporučuje se med, domaći džemovi sa manje šećera, agava sirup ili stevija.
NE PREPORUČUJU SE: konditorski proizvodi, slatkiši, čokoladice, grickalice, gazirana i energetska pića!
Fizička aktivnost
Fizička aktivnost dece i adolescenata je jako bitna za rast i razvoj organizma. Praktikuje se umerena aktivnost 3-6 puta/nedeljno. Ona treba da bude prilagođena polu, uzrastu i zdravstvenom stanju deteta. Ona poboljšava kondiciju, snagu i telesnu građu deteta što doprinosi smanjenju gojazne dece a u kasnijem dobu smanjenje rizika od hroničnih bolesti.
Pravilna ishrana i fizička aktivnost cele porodice = zdrava porodica
S poštovanjem
Vaš dijetetičar nutricionista, Sandra Pejović
Sertifikati:
,,Novine u dijagnostici i lečenju karcinoma dojke“.
,,Sinergija prirode i nauke u lečenju dijabetesa“.
,,Personalizovani pristup u lečenju dijabetesa“.
,,Gojaznost i vitamin D: od prekomerne težine do metaboličke ravnoteže“.
,,Savremeni pristup u lečenju karcinoma prostate“.
,,Inovativna rešenja za vaginalne infekcije“.
,, Žensko zdravlje iz različitih perspektiva“.
,, Lečenje i epidemiologija hroničnih nezraznih bolesti“.
,, Nove perspektive u prevenciji pušenja: uloga zdarvstvenog sistema“.
,, Prevencija kardiovaskularnih oboljenja: Nova perspektiva primene vitamina K2 i D3“.
,,Integrativni medicinski pristup alergijama i atopijskom dermatitisu“.
,, Hidradentis suppurativa:Od prvih simptoma do naprednih metoda lečenja“.
(Inovativne Medicinske Trapije IMT).
,,Savremeni način živo i hronične bolesti“ (Univerzitet Singidunum).
Praktična primena ,, Protokola o postupanju u školi sa učenicima obolelim od dijabetesa“ UNDS,
,,Uloga i značaj suplementacije u medicinskoj nutritivnoj terapiji“.UNDS
