POSETILI SMO: „KRČEDINSKA ADA, SREMSKI KARLOVCI, STARI SLANKAMEN“

Pošto leto provodim u Beogradu radeći, onda koristim svaki vikend, kad imam mogućnost, da negde odem van grada, da budem malo u prirodi. Tako za ovaj vikend zajedno sa sinom smo otišli preko organizacije Srbija za mlade da posetimo mesto – Krčedinska ada, a najviše zbog prelepih konja koji žive tamo.  Kada smo stigli do restorana Sidro, koji se nalazi u Beškoj, podelili smo se u dve grupe, jer do Krčedinske ade stiže se brodićem preko Dunava, koji je prelep u ovom delu. U nekim mestima se čini kao da ste na moru.  Po dolasku na Krčedinsku adu odmah smo videli  domače krave koje su ležale i odmarale u senci drveća. Negde u blizini njih su se šetale kokoške, u daljini su se videli ovce. Mi smo ipak krenuli na drugu stranu, uzduž obale u potrazi za konjima. Sama po sebi ada predstavlja veliku teritoriju sa zelenilom i okružena je vodom. Zato, kada su bile velike padavine, životinje su morale da se evakuišu, jer se ada potopila. Uzduž obale smo takođe videli i bele krave. To je posebno iznenadilo dosta nas koji smo navikli na „standartnu“ boju krava.

rrem

A onda u daljini smo videli neko krdo pa smo celom grupom oduševljeni krenuli ka njemu i videli da su to prelepi konji, koji su se odmarali na obali. Kada su nas primetili, prvo su se uplašili pa su se okrenuli i otrčali u drugom smeru. Ali nakon nekog vremena, polako su se vraćali prema nama i onda smo mogli da uživamo u njihovom društvu. Ovi konji nisu skroz domaći/pitomi, ali nisu ni divlji. Svaki konj ima svog gazdu, ali žive zajedno na adi. Ono što je još interesantno, da svako zna svoje ime i da se odaziva kad dođe po njega njegov gazda. Pošto nismo znali da možemo da ih hranimo, nismo ništa poneli. Osim par ljudi koji su imali jabuke. I to nam je pomoglo da zadobijemo njihovu pažnju i malo poverenja. Uspeli smo da ih pomazimo, da slikamo, da se malo igramo, a par  konja su čak išli da nas isprate na naš čamac.  Dok smo se vraćali prema čamcu videli smo i mangulice. Dok je druga grupa otišla na adu, mi smo sedeli u restoranu Sidro, odmarali i uživali u pogledu na Dunav.

nor

Posle smo krenuli u mesto Sremski Karlovci, gde smo ostali nekih 4 sata. Pošto smo sin i ja bili pre tri godine ovde, onda smo iskoristili vreme za ručak i za obilazak mesta koja nismo videli prvi put, a to su  Dvorska bašta i Muzej Šibica. Dvorska bašta se nalazi na putu prema Stražilovu i ovde smo mogli da malo uživamo u hladu drveća, da šetamo po stazama i odmorimo se na klupicama. A ono, što je nezaboravno- to je poseta Muzeju Šibica. O njemu sam saznala sasvim slučajno, dok sam istraživala o samom gradu, i stavila ga sebi na listu stvari, šta bih htela da vidim. Zato sam bila jako srećna što sam mogla da precrtam ovo mesto sa spiska. Muzej se nalazi u blizini centra, nekih 10 minuta pešačenja, na ulici Stratimirovića 72.  Ovaj muzej jedinstven je na Balkanu i drugi u Evropi. Sadrži preko 35.000 eksponata, a otvoren je 2013.godine. Ovde možete da vidite i šibice stare preko 150 godina. Ima ih iz raznih zemalja, a ja sam pronašla posebnu kolekciju iz Rusije.

nor

U pitanju je kolekcija posvećena svim Olimpijskim sportovima, koji su se održavali u Moskvi 1980.godine. Taj događaj posebno je važan, jer se u tom periodu Savetski Savez nalazio pod „gvozdenom zavesom“, i niti ko mogao da otputuje van, a niti ko mogao da uđe u zemlju. I tako 1980. godine Moskva je domaćin Olimpijskih igara. Taj osećaj, koji su ljudi imali ne može da se prenese rečima. Cela zemlja pripremala se da dočeka strane sportiste i njihove predstavnike. A posebno mesto u kolekciji zauzima simbol tih igara – to je meda. Na zatvaranju Olimpijskih igara taj meda podigao se u vazduh uz pomoć balona, koji je držao u šapici, a po obrazu tekla je suza.  Nisam očekivala da ću nakon toliko vremena videti taj simbol i to na takvom mestu. Naravno, osim ruskih kolekcija, mogu da se vide i razne druge, na primer, iz Srbije, Hrvatske, Irske, Finske, Japana… Ukoliko planirate posetu Sremskim Karlovcima stavite ovaj muzej na svoj spisak. Cena ulaznice po osobi je 100 dinara, a otvoren je u danima od četvrtka do nedelje, u periodu od 10h do 18h.

Nemaju svoj sajt, ali imaju svoju Facebook stranicu, gde možete da pročitate informaciju o kolekcijama šibica uz priče kako su nastale ili kako su došli do muzeja.

bsh                                                           
rbsh

Za kraj naše ture posetili smo vinariju Acumincum u gradu Stari Slankamen, gde smo imali mogućnost da degustiramo vino (ko je hteo). Zašto baš ovu vinariju? Jer napravljena je na mestu gde je bilo, a još uvek može da se vidi, tursko kupatilo hamam. Kuća je sagrađena iznad hamama, tako da on poslužio je kao temelj kuće. Vidi se da je hamam imao tri prostorije: čekaonice, gde su mogli da piju čaj, kafu, prostorije za kupanje, i parna soba. Bilo je interesantno ukombinovati priču o vinu, degustaciju istog uz istraživanje ovog dela vinarije.

Autor: Kristina Jovičić

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Nadahnuti promenom: Aktivizam kao odgovor na društvene nejednakosti

Nadahnuti promenom: Aktivizam kao odgovor na društvene nejednakosti. Danas...

Transformišite svoj stil! Ključni saveti za urbani letnji izgled

Transformišite svoj stil! Ključni saveti za urbani letnji izgled....

Slatko od jagoda sa čia semenkama i rozetlom

Slatko od jagoda sa čia semenkama i rozetlom. Da...

Popularnost bezmetalnih krunica: Kako jednostavno postići holivudski osmeh

Popularnost bezmetalnih krunica: Kako jednostavno postići holivudski osmeh. Uspešna...