Ako je moda ciklično smenjiva i ako se u trend vraćaju ploče u smislu nosača zvuka, onda bi logično bilo da se vrati i ta muzika sa ploča. Jer teško će elektronski bit, i prelazni flow na vinil. Autotune, ne biva. Povratak ploča neka reše izdavačke kuće, a za povratak muzike pobrinuo se POP. Poslušajte njegovu sveže obelodanjenu numeru: „Mariborčanka.“
Strahinja Popović POP, je jedan brkati kul tip, klasičan muzikant čežnjiv za sporijim ritmom. Tip koji će sa skromnim budžetom i vrećom snova, poluraštimovanim tamburanjem na staroj gitari doneti na ovu scenu čari savršene nesavršenosti.Onaj koji će nam ponovo ubaciti u uši pucketanje ploče i nazadrživo navaditi na romantiku minulog stoleća. Beograđanin sa adresom u Sloveniji, je sa svojim stvaralaštvom klasičan primer kako jednostavnost može da zvuči kao fantazija. Mešavina Lenona i Šobića u jednom čoveku, koji će ili doživeti sudbinu prvog da napravi muzičku revoluciju u zemlji, ili potonjeg da oronuo, zaboravljen i star naknadno prima nagrade za doprinos kulturi. Svakako, na njegovu muziku ne možete ostati ravnodušni.
Koji su tvoji muzički uzori?
– Bitlsi, definitivno.
Koje instrumente sviraš i kako si ti postao muzičar?
– Jednog dana, kad sam bio još klinac, ćale je u Knez Mihajlovoj ulici kupio dvd – „Hard days night“. Bio je to crno-beli film, koji isprva nisam želeo da gledam, ali sam ga ipak odgledao sam, isto veče. Mislim da sam ga već sledećeg dana odgledao barem još tri puta, da bih na kraju tražio od ćaleta da mi malo pokaže kako se gitara svira. Neposredno posle toga sam neko vreme išao kod profesora. Tako da je gitara jedini instrument koji me je neko učio da sviram. Baš se tu nekako spontano pojavio uz znanje gitare, a za njim je polako krenula kolona instrumenata kao što su klavir, bubnjevi, usna harmonika, ukulele i pomalo harmonika.
Kada si krenuo da radiš autorske stvari, i kako si shvatio da će upravo muzika postati tvoj životni poziv?
– Ja mislim da sam prvu pesmu napisao sa 11 godina, ali da tad nisam uvideo da će moj muzički pravac otići tim putem. Nešto kasnije su počele da se množe i onda sam već morao da počnem da ih zapisujem i držim zajedno. Tek kada sam prvi put svirao sa bendom bilo je kada sam imao 13 godina, i tad sam bio siguran da je muzika ono čime bih voleo da se bavim.
Aktuelna je pesma „Mariborčanka“. Kako je ona nastala?
To je trebala da bude pesma za gitaru i vokal, ali kad sam je probao na klaviru, shvatio sam da ona može biti mnogo složenija ali isto tako i dosta divnija. Inspiracija je nastala mojim životom u Sloveniji sa svojom devojkom. Ali definitivno je ona ta zbog koje sam napisao pesmu.
Da li je to najava neke celine, nekog albuma ili ploče?
– To je ‘najava’ jednog ep-a koji je trebao da izađe još pre dva meseca. Jednostavno mislim da je lista pesama savršena, i da je svaka pesma dobra, ali nisam siguran da je došlo pravo vreme za njih. Zato ću ga ostaviti za neko drugo vreme. „Mariborčanka“ je stvar za koju sam znao da će biti objavljena još kad sam je snimao, zbog okolnosti pod kojima je nastala. Ali bih zato mogao da najavim ideju o stvaranju albuma koji bi trebalo da izađe do kraja leta sledeće godine.
Ima li na tom EP-u žanrovskog odstupanja i kako će se zvati?
– To je upravo onaj EP o kome sam govorio ranije, ali eto ukratko, 6 pop-rok pesama (čije je ukupno trajanje manje od 25 minuta) ali eto nisam nikad bio siguran za njegovo ime, možda „Pesme iz Slovenije“, ili tako nešto, jer su sve pesme nastale upravo u Mariboru.
Ispričaj nešto o minulom radu. Objavio si već neke pesme imaš i jedan spot?
– Mislim da bi se u onoj ideji o stvaranju albuma za narednu godinu dogodio totalni preokret. Mislim, ostao bih u istom žanru, samo na malo drugačije izvedenim načinom. A prošlost je prošlost. Te pesme su moje i volim ih sve, bez obzira na kvalitet. Ali svaki put učim na njima, i nadam se da postajem sve bolji.
Nagovesti nam makar nešto od novih stvari. Neki stih, naslov ili priču o nastanku, inspiraciji?
– Reći cu samo „ulični muzičar“. To je nešto što ce mnogo bolje odgovoriti na ovo pitanje od mene. Ali morate da sačekate da se pojavi, za nekoliko meseci!
Da li nastupaš u smislu promocije pesama? Gde ljudi mogu da te čuju?
– Na žalost još ne. Imao sam svirki sa svojim, tada tek formiranim sastavom „Pop i prijatelji“ pre nekih 3, 4 godine, sa kojima sam izvodio samo autorske stvari. Ali je kratko trajalo. Od tad sam na pauzi. Ali planiram da se u što kraćem roku vratim nazad i ponovo se pokrenem što se tiče svirki.
I za kraj reci nam tvoj muzički ili životni moto, ili ako nemaš neku mudru misao koja te je dotakla ovih dana?
– Iskreno nikad nisam razmišljao da li imam moto ili ne. Tako da ne bih filozofirao previše. A jedina mudra stvar koja me je dotakla ovih dana je činjenica da sam i dalje živ, zdrav i srećan čovek.
Autor: Aleksa Ćelap
