Šetnja prirodom može biti tako čarobna ali moramo dopustiti tom iskustvu da nas
istinski prožme. Ako nesvesno koračamo, dopuštajući mislima da nas okuju u lance
svojih sumnji, briga, nemira, tada će sve lepote proći neopaženo i biće nam zaista
svejedno da li šetamo proplankom ili asfaltom između ogromnih sivih zgrada. Ali ako
udahnemo duboko i samo malo dopustimo svom dahu da se prostre do neslućenih
dubina, tada osveštavanje postaje lakše. Zato udahnite duboko, udahnite svesno.
Osetite svoj dah kako se provlači kroz svaku ćeliju vašeg tela. A onda izdahnite sav
nagomilani stres, otpustite svu napetost. I pogledajte oko sebe. Odjednom kao da se
sve promenilo. Nebo je postalo plavlje, mirisi intenzivniji, boje veselije, zvuci prijatniji,
povetarac lepršaviji i nežniji. I samo dopustite trenutku da prođe kroz vas. Osetite li,
život se dešava upravo sad!
Sve se veoma slično odvija u bilo kom segmentu našeg života. Nesvesno prolazimo
pored ljudi, kreiramo ciljeve, spremamo, trčimo, ljubimo partnera ili decu. Nesvesno
jurimo, jedemo u žurbi, gutamo neizgovorene reči i verujemo da to tako mora. Život
nam prolazi u magli. Nismo ga svesni, ne osetimo ga, samo se provlačimo kroz njega
kao neka gusta lepljiva masa. Bez trunke života. Bez zrna radosti. Polako i teško.
Ljutimo se na druge, svađamo se, isterujemo našu pravdu, mrzimo sudbinu. I sve to
kroz prizmu svog sivila, svoje iluzije o životu koji nam je prezentovan od istih onih koji
žive u svom sivilu. I to je tako, to je njihova a ponekad i naša istina. Slepo verujemo
onima koji žive isti onakav život iz kog bi mi vrišteći pobegli.
Međutim sve može biti toliko drugačije. Potrebno je samo promeniti pogled na svet,
na sve što nam se dešava. Kada mi promenimo svoju percepciju i stvari koje
percipiramo počinju da se menjaju. Neverovatno ali istinito. Magija počinje da se
dešava. Kada prihvatimo sve što nam u život dolazi sa radošću i postanemo svesni
svoje moći u kreiranju svog života tada život počinje bivati ružičast. Ne verujete? I
nemojte. Testirajte pa onda recite da lažem. Ili možda ne? Saznaćete ako dozvolite
sebi da dišete punim plućima, da na probleme gledate kao na izazove koji vam nose
lekcije, da slušate svoje emocije više nego um, da prihvatite ljude kao nesavršene…A
iznad svega da volite i prihvatite sebe jer vi ste cenatar svog malog univerzuma.
I zato utišajte govor svog razuma koji stalno nešto analizira, meri i premerava.
Otvorite svoje srce i nabacite ružičaste naočare jer one imaju moć. Ne, to nije
skrivanje. To nije okretanje glave od svih nedaća koje se dešavaju nama ili ljudima
oko nas. To je svesno biranje da vidimo ono što želimo u svom životu. Svesna odluka
na čega ćemo staviti fokus. A želimo lepotu, radost, magiju…Jer nedaće će biti
svakako tu ali nije isto da li im mi dajemo snagu stavljajući fokus na njih ili biramo da
se sa radošću nosimo s njima.
Pa šta smo onda uradili?
Samo smo dopustili životu da nam se desi. Promenili smo pogled na sve što nam se
dešava, na sve što nas dotiče. Otvorili smo put čaroliji da nas pronađe i nežno se
utka u svaku poru našeg života. Dopustili smo sebi da budemo ono ko zaista jesmo.
Dopustili smo sebi da budemo srećni. A zar nam treba išta više od života?
Lako, zar ne?
Voli vas vaša Tijana!
Autor: Tijana Mihajlović
