PIVSKI TURIZAM

Turizam je kroz vekove evoluirao da bi došao do moderne verzije, gde je sve dominantniji tematski turizam. Vrste turizma imaju svoje podvrste pa je tako gastronomski podeljen  na vinski i pivski, turizam kafe, čokolade i sireva. Iće i piće su sredstvo za razvoj turizma na specifičnim destinacijama. Pivski turizam (Beercation) namenjen je pivopijama koji tragaju za novim ukusima širom sveta. U njemu učestvuje mnogo aktera od turističkih agencija, privrednih komora, ministarstava i obrazovnih institucija do raznih udruženja. Najvažniji su proizvođači i konzumenti, a svi zajedno delaju na postizanju uzajamnih interesa. Pivski turizam ima istorijski, kulturni, edukativni i hedonistički karakter.

Revolucija kraft pivarstva započela je još 70ih godina u SAD-u. Kod nas su danas aktuelni njeni sledbenici, koji su zaslužni za ovdašnji procvat ove grane u poslednjih pet godina. U Srbiji trenutno postoji 15 domaćih pivara. (“Sindikat”, “Tron”, “Dorćol”,”Kaš”, “Kum”, “Kors”, “Brent”, “Balkan Brevtopija”,”Zbir”, “Južni Vepar”, “Knez”). Kraft piva se razlikuju od industrijskih po tome što imaju kreativne ideje u proizvodnji i eksperimentišu sa ukusima dok se korporacije drže klasičnih receptura. Dakle i dalje traje borba između vekovnih tradicija i dosta mlađih kraft pivara koje rade aktivnu promociju. To je američki stil  koji je pomogao da opstane čak petina od ukupnog broja svetskih pivara, kojih ima sveukupno oko 10.000. Zato kraft pivare imaju prednost u pivskom turizmu trenutno. Postoje i pivski forumi poput “Ratebeera” ili engleskog “Cash finder-a”, koji služe za ocenjivanje piva, kako bi potrošačima olakšali potražnju.

 

Ipak, stari kontinet je epicentar svih pivskih zbivanja i najprivlačnija destinacija za turiste. Belgija, Nemačka i Češka su neprikosnovene kraljice dobrog gutljaja. Belgijanci su čuveni po manastirskim pivima (vestale) koja proizvode kaluđeri. U Benediktinskom samostanu u Etalu to je vekovna tradicija. Takva piva nose “trapist” etiketu, što je privilegija svega desetak pivara na svetu, da tako zovu svoje proizvode. U Antverpenu je najbolji pab na svetu – “Kulminator”, a od “De Konik” pivare počinje svaka turistička tura. U Levenu se nalazi pivara “Stela Artoa”, a u Vaterlou, mestu čuvene bitke u kojoj je Napoleon stradao, smeštena je istoimena pivnica. Glavni grad Bavarske, Minhen ima najpozatiju svetsku tavernu – pivnicu “Hofbrauhaus”, gde je Hitler širio nacističku propagandu. Ali i čuveni Oktobarfest, koji je počeo kao obično svadbeno veselje na poljančetu izvan grada. Sada se tamo za 15 dana popije gotovo trećina od ukupne godišnje proizvodnje šest okolnih pivara: “Spaten”, “Paulander”, “Lovenbrau”, “Hofbrauhaus”, “Hacker Pschorr”, “Augusinter Brau”. Praško predgrađe Krušovice, čuveno je po proizvodnji istoimenog piva. Odlazak tamo sjajna je uvertira za prodor u srce pivske metropole – Praga i opuštanje u lokalnim pivnicama uz večeru i omiljen napitak. Tamo je i čuvena pivara “Staropramen”, ali i najstarija pivnica na svetu “Fleka”- stara više od pet vekova. A nešto nesvakidašnje za turiste jeste Pivski spa centar – gde se može kupati u pivu. Ne treba zaboraviti ni prvi pivski hotel kraft pivare “Brev Dog” u Elonu (Škotska). Svaka soba hotela imaće cev, gde sok od hmelja nikada neće prestati da teče.

Što se tiče našeg regiona – Hrvatska živi zlatno doba kraft pivarstva. Poznati su festivali kraft piva u Zagrebu, Rijeci i pivska gozba u Osijeku.Slavonski brod digao je sve na veći nivo organizacijom prvih Olimpivskih igara i pivskog maratona. Maraton počinje kod Kuće piva, a završava kod šatora festivala. Na toj trasi učesnici prelaze prepreke gde na svakoj eksiraju pivo, a ko prvi stigne ima čast da otvori igre paljenjem olimpivske baklje i postavljanjem velike pivske točilice na označeno mesto. Poznate su zagrebačke “Zmajska pivovara” i “Medvedgrad”, ali i “Bujska pivovara” osnovana 2013. koja proizvodi jedno od najboljih hrvatskih piva “San Servolo”. U Sloveniji je poznata “Human fish” zanatska pivovara iz ljubljanskog predgrađa Vrhnike, koje je naziv dobilo po čovečijoj ribici iz Postojinske jame, najveće geološke atrakcije Slovenije. Slovenci se mogu dičiti i prvom pivskom fontanom u malom gradiću Žalec, poznatom po proizvodnji hmelja. Fontana se zove “Zlatno zvono” i promoviše njihovo pivo. Za njenu izgradnju najviše se zalagao načelnik opštine, a podržala ga je i nacionalna turistička organizacija. Turisti za šest evra mogu tri puta da natoče različite vrste slovenačkog piva u specijalno dizajniranu kriglu sa kodom. U Budimpešti posetioci uživaju u pivskom parku “Szimpla Kert” i komercijalnoj pivari iz Budima, osnovanoj daleke 1845.

 

U Srbiji imamo tri pivska muzeja. U Čelarevu (Čibu) porodice Dunđerski, on je osnovan 1892. po uzoru na kopenhagenski, ima 400 eksponata, a kustos je glumac u ulozi Laze Dunđerskog. Zatim muzej u Zrenjaninu gde je kustos bivši radnik Zrenjaninske pivare (1795.) i Muzej piva Đorđa Vajferta, najstarije pivare na Balkanu u Pančevu. Što se tiče festivala – beogradski “Bir Fest” najveći je u ovom delu Evrope, u prestonici imamo i “Dane piva”, u Novom Sadu “Oktobar fest” i “Festival zanatskog piva”, pa Festival u Ladovici, malom vlasotinačkom selu, koji je nastao kao pomoć meštana lokalnom klubu “Progres”, i koji pomaže opština.Što se tiče tura imamo besplatne pivske izlete u Čelarevu i beogradsku pivsku turu.

U decembru 2015. osnovana je grupacija malih pivara. Pomažu im Privredna komora Beograda, Privredna komora Vojvodine, Turistička organizacija Srbije… Osnivač je firma “TMB Diamond d.o.o”, u okviru koje posluje pivara George V. Predsednik je Dejan Smiljanić iz “Crne Kornjače”. Oni na sednicama zajedno sa turizmolozima smišljaju aktivnosti, učestvuju na sajmovima i rade na omasovljenju. Rade i na izmenama i dopunama zakona o pivu, pošto stari zakon ne prepoznaje proizvodnju zanatskog piva. Razgrađuju sve potencijale za razvoj pivskog turizma u Srbiji.

 

Autor: Aleksa Ćelap