Pismo detetu sa invaliditetom. Kada si dete sa invaliditetom od rođenja biješ bitke tebi neznane i teške, ponekad i nemoguće. Ali ne odustaj. Da, ne odustaj. Znam da ti ovo deluje nemoguće što čitaš i misliš se: „Da li je ona normalna, zna li šta piše?“ Da, i te kako znam. Znam da je teško biti dete sa invaliditetom. Ali, i te kako znam da ta deca mogu biti uspešna u svemu što zamisle.
Da, znam da je teško. Svakodnevna borba, bolnički hodnici, lekari, medicinske sestre i znatiželjni pogledi prolaznika. To je za psihu jednog deteta veoma teško i često se pitaš: „Zašto baš ja?“ Ali, veruj mi, svoje trenutne nedostatke možeš iskoristiti. „Kako?“ – pitaš se, zar ne?
Kada malo pogledaš oko sebe, možeš naići na ljude slične sebi koji su svoj „nedostatak“ iskoristili na najbolji mogući način. Neki su postali motivacioni govornici i svoja iskustva dele sa svetom, neki pišu knjige, a neki su modeli i svakodnevno su na pisti, a neki su pevači ili glumci. Neverovatno, zar ne? Ali, moguće je.
Pismo detetu sa invaliditetom
Put kojim ideš je trnovit, pun osuda, podsmeha i čudnih pogleda. Za neke si čak, čudak. Da ti kažem da ne odustaješ, preko bi me pogledao, sa ciničnim smehom. Deluje nemoguće, ali svoje stanje moraš prihvatiti i sroditi se sa njime. Jednostavno, to si ti. Nisi drugačiji od ostalih, mada, znam da ti to misliš. Ako si u kolicima ili teže hodaš, nisi ništa drugačiji. Znam da si puno puta plakao nad svojom sudbinom, želeći da nestaneš. Nemoj, nije rešenje. Budi borac.
Kako biti borac, dok je u školi pakao? Svakodnevni pogledi i sto pitanja „kako?“ i „zašto?“. Znam kako se osećaš i znam da ti nije lako. Za ovo ne postoji „ali“, pre bih stavila tri tačke, jer, razumem te. Gledajući tu decu i ti želiš biti kao oni, znam. Želiš da trčiš, igraš fudbal ili odbojku. Ali, znaj, tvoje stanje ti olakšava život. Tokom detinjstva i tvog života, sa tobom će se družiti samo dobra deca i ljudi, osobe bez imalo mržnje i kompleksa, sa puno razumevanja. Oni će te razumeti, zavoleti tebe kao osobu i sa takvima ćeš doživeti mnogo lepih trenutaka. Ne tuguj za onima koji te odbacuju. Ne zaslužuju da budeš njihov prijatelj.
Voli sebe. Sada ne razumeš zašto je ovo važno, ali vremenom hoćeš, veruj mi. Ovo ti pišem, jer sam bila dete sa invaliditetom i imala sam slična iskustva kao ti. Dok si dete, sve ovo ti je nemoguće. Bori se, radi ono što voliš. Kako bi prebrodio teške trenutke, maštaj, jer, dete si.
Znaj da si poseban, iskoristi to. Budi jedinstven, jer možeš sve. Seti se, postoje ljudi kao ti koji su uspeli u životu, a imaju neku vrstu invaliditeta. Osobe sa invaliditetom mogu biti pevači, manekeni, sportisti, novinari, pisci, IT stručnjaci i mnogo više. Jer, invaliditet nije bauk. Sa invaliditetom se živi normalno. A ja to znam, jer sam bila dete sa invaliditetom, a sada, uspešna žena. Volim svoj invaliditet.
Autor: Darija Petrović
