Berba kukuruza svakako obeležava svršetak jesenje sezone i njome se zatvaraju radovi na njivi do proleća, što naravno vrednim i marljivim domaćinima naslućuje da je vreme za predah tokom zimske sezone. Da je vreme za odlazak na zasluženi odmor i uživanje u plodovima sopstvenog napornog i zrelog rada, potvrđuje nam pesnikinja Božica Velousis koja je pre svega, domaćica i u rodnom selu, nadomak reke Rače u Šumadiji. Ona je jedna od retkih koja dopustila domaćim medijima da provire na njeno imanje i isprate tokom cele godine uzgoj voća i povrća do pečenja paprika i pripremanja ajvara. Pesnikinja uspeva da živi na relaciji između Beograda i Rače i samim tim, svojoj porodici pomogne u održavanju ovog velikog domaćinstva s dugogodišnjom tradicijom.
Iako je svaka žetva neizvesna i stresna domaćinima dok se smenjuju vremenske temperature i elementarne nepogode, Božica je jedna od onih koja sve poslove ne obavlja stresno, već ležerno i sa mnogo ljubavi. Bilo kako bilo, žetva je bila uspešna, a za to vreme, ova mlada a iskusna domaćica je u razgovoru sa nama evocirala uspomene na srećno detinjstvo u ovom kraju…
„ Nekada se kukuruz brao ručno, danas se to radi mašinski. Na primer, kada sam bila devojčica, sve je moralo ručno i ništa se nije ostavljalo za sutra. Kukuruz se zatim mleo, potom se pravile ljarme i zob za ishranu živine i stoke… A posebno sam volela da od kukuruzne svile pravim kosu za moju lutke i tu sam baš znala da ispoljim svu svoju kreativnost. Zamislite, kosu! Pa frizure, a znala sam da im pravim i ukrasne motive poput zlatne srme. Dok se prisećam tih uspomena, vidim baku sa dekom kako su sve to neumorno radili i nama u amanet ostavili da nastavimo da negujemo i čuvamo njihovu ratarsku i kulturnu tradiciju.“ Izjavila je Božica obećavši da će tokom narednih sezona pripremiti poseban doček za medije kako bi još jednom apsolutno ispratili njene radove i život u ovom predelu Srbije.
Sve se može, kad se hoće! Pesnikinja je dakako jedna od onih koja svoju inspiraciju za romane i pesme najpre crpi u rodnom kraju. Stoga je njena poruka kolegama da ipak s vremena na vreme posete grad, ulicu, mesnu zajednicu, selo… gde god da su rođeni i odrasli. Ne znate šta se može u vama probuditi, ali samo onog trenutka kada znate da savladate emocije, ako ste od onih emotivnih i nostalgičnih. Ključ svega onoga što jesmo i zbog čega smo danas prisutni, leži tamo otkuda i potičemo.
