Današnji dan vredi i trebate da ga slavite iz jako bitnog razloga. A razlog je taj što je ovaj današnji dan zapravo Božiji, a on ga je zbog svoje dobrote i milosti prema ljudskom rodu podelio sa svima nama.
I ispada da je svaki dan našeg života naš, i jeste. Dat nam je sa namerom da u njemu budemo plemeniti prema drugima, puni ljubavi prema Bogu, i milostivi prema sebi. U tom pogledu je svaki dan naš. Bog nam je dao dane da bi u njima stvarali ljubav prema svemu što imamo, baš onako kako je On razvio i širio svoju ljubav prema nama.
A mi ljudi, opterećeni time kako da sebi steknemo materijalne uslove za život, tako iz dana u dan zaboravimo na to da su dani Božiji. Udaljimo se od njega i upadnemo u iluziju toga da nemamo potrebe da se radujemo svakom danu i da nemamo potrebe da se zahvaljujemo za svaki dan jer su dani i onako naši. Šta se tada desi? Tada nastaje opšte nezadovoljstvo svojim životom. To se dešava svakom od nas ko zaboravi Boga.
Tada počinje period u kome nam uglavnom ništa ne ide onako kako treba i onako kako bi smo mi želeli.
Zašto to bude tako? Pa sigurno zato što smo udaljeni od našeg tvorca, od izvora koji nas jedini održava u životu. Kroz svoju ljubav i kroz svoju dobru volju.
A šta mi iz nesavladanih potreba i iz neznanja radimo?
Mi iz dana u dan hulimo na sve što nam je obezbedio, stalno nam nešto ne odgovara, stalno bi mi još. Stalno od Njega nešto tražimo, pa čak i zahtevamo, a retko mu kažemo hvala ti Bože. A nadamo se dobrom od Njega. On će nam svakako dati dobro jer je pun ljubavi za svakoga od nas. Međutim, ipak će nas pre toga podsetiti i opomenuti koliko znamo da budemo nezahvalni i oholi.
Svako sledeće jutro u trenutku kada otvoriš oči seti se da je upravo tada Bog svoj dan podelio sa tobom. Primi tu čast sa puno radosti i zahvalnosti. Sa tim stavom ne možeš biti nesrećan čovek.
Autor: Milica Đorđević
