Ostaćeš sam da bi upoznao sebe. Stojim na peronu, dok nekoliko autobusa već prima putnike. Posmatram tu gužvu…
U istom trenutku krenuše svi busevi. Odjednom se raščisti. Peroni prazni.
Kao i u životu. Jednom svi odu. I ostaneš da stojiš sam…
Ostaćeš sam da bi upoznao sebe.
Jednom je Neda Arnerić izjavila: „Dođete kući, skuvate kafu, sednete u fotelju, a oko vas tišina. I svako sam bira šta je to, samoća ili sloboda.“
U zavisnosti od našeg stanja, nekad ćemo se osetiti slobodno, a nekada usamljeno. I neće nam odmah tišina ličiti na slobodu. Jer svaka promena ume da bude škakljiva.
Ali kad naučimo da budemo sami sa sobom, tada uvidimo da to jeste sloboda. Sloboda da budemo ono ko jesmo. Sloboda da pogledamo svoj život. Sloboda da priznamo sebi ono od čega bežimo u gužve…
Ostaćeš sam da bi upoznao sebe.
Nije poenta biti sam. Nije ni da nam drugi ne trebaju. Već je stvar u tome da budeš dobro čak i kad si sam. Sam si, ali ne i usamljen, uviđaš razliku i nije ti više teško.
Zavoliš to vreme koje imaš samo za sebe. Jer to postane tvoje vreme za opuštanje, odmor ili za ono što voliš da radiš. Više ti nije dosadno kad si sam, naprotiv. Sada uživaš u toj osamljenosti i upoznavanju sebe.
Ostaćeš sam da bi upoznao sebe.
Kada ostaneš sam, tada najlakše otkrivaš ko si i šta ti sve voliš. A šta ti baš nikako ne prija, a pristajao si na to. Umeju ta promišljanja da zabole nekad. Ali i to prihvatiš, jer „teže“ je ne suočiti se sa sobom.
Ako nisi (o)stajao sam, srećan si. Ali ako nisi bio sam sa sobom, uskraćen si za onaj dublji zaron u sebe. I za susret sa sobom. U gužvi to ne možeš. Tišina se ipak više „čuje“.
Autor: Ana Milovanović
