Čujemo često da se priča o slobodi. Slobodi govora, slobodi izbora, pa i slobodi kretanja od skoro. A šta je zapravo sloboda? Definicija kaže da ona označava stanje u kojem subjekt može da deluje bez prisile i zabrane. Po mom mišljenju to je stanje u kojem si ti ono ko jesi u svakom trenutku.
Biti slobodan za mene znači da mogu da kažem šta osećam, da mogu da se smejem ako mi se smeje, da mogu da pevam ako mi se peva. Ili da budem nervozna, ili da me boli, ili da plačem. Sve je za mene poželjno ako tako trenutno osećam. A šta je za vas sloboda?
Često ljudi ne shvataju da im sloboda fali. Misle da to što se kreću, govore ili biraju šta im se jede znači da su slobodni, a ne vide ropstvo u kojem su na poslu, ili u nekom odnosu. Ne vide težinu koju vuku zbog naučenih mehanizama destrukcije. Ne vide da dok se zatrpavaju nebitnostima, duša vapi za osećajem mira i spokoja. Ne vide da bi ih baš to što vole da rade, a ne pridaju značaj, dovelo do pravog ispunjenja i trajnog osećaja sreće.
Koliko još zabrana treba da vam se uvede da biste shvatili koliko ste već i sami sebe zarobili? Koliko loših iskustava treba da biste naučili da se može i drugačije, kada se mora. Pa dajte da ne moramo, već da želimo nešto sami da uradimo. Dajte da preduhitrimo čežnju za slobodom i ka slobodi krenemo. Lakše je kada u slobodi shvatiš da ti više nikakva „spoljna sloboda“ ne treba, jer si svoje biće već oslobodio.
Autor: Ana Milovanović
