O održivoj modi – Danijela Božić O održivoj modi – Danijela Božić
Danas, važan segment modne industrije, kao i dalje predstavljanje zemlje svetu, jeste održiva moda, koja umnogome doprinosi društvenoj stabilnosti i kvalitetu života. Održiva moda... O održivoj modi – Danijela Božić

Danas, važan segment modne industrije, kao i dalje predstavljanje zemlje svetu, jeste održiva moda, koja umnogome doprinosi društvenoj stabilnosti i kvalitetu života. Održiva moda je pokret i proces negovanja promena modnih proizvoda i modnog sistema ka većem ekološkom integritetu i socijalnoj pravdi. Održiva moda se tiče više nego rešavanja modnog tekstila ili proizvoda. Izraz koji još povezujemo sa održivom modom je eko moda. „Problem” neodržive mode je u tome što je jeftina, pristupačna i trendi odeća postala dostupna širokim masama. Ekonomska briga mode je da nisko platežno sposobni ljudi sada imaju pristup „ažuriranju” svojih ormara jednako često kao visoko platežno sposobni. Ne kupuju kvalitetnu robu, kupuju previše i previše jeftino. Ekonomska briga mode takođe znači da mnoga održiva rešenja mode, poput kupovine robe visokog kvaliteta koja traje duže, nisu dostupna ljudima sa manje sredstava. Održiva odeća odnosi se na tkanine dobijene iz ekološki prihvatljivih resursa, kao što su biljna vlakna ili reciklirani materijali. Takođe se odnosi na način izrade ovih tkanina. Danas se tendencijom održivosti održiva odeća proširila prema smanjenju količine odeće odbačene na deponije i smanjenju uticaja agrohemikalija na životnu sredinu u proizvodnji konvencionalnih vlakana (npr. pamuk). Prema održivosti reciklirana odeža podržava princip „tri okruženja okoline”: smanjivanje, ponovno korišćenje i recikliranje, kao „tri noge održivosti”: ekonomija, ekologija i socijalna jednakost. Korišćenje recikliranog materijala za proizvodnju odeće pruža dodatnu oblast ekonomskog svetskog profita. Održiva odeća pružiće novo tržište za dodatne mogućnosti zapošljavanja, kontinuirani protok novca u ekonomiji i smanjenje sirovina i izvornih resursa. Smanjenje upotrebe sirovina i izvornih resursa smanjuje štetnost ugljenika tokom proizvodnog procesa kao i štetnost u procesu transporta. Održiva moda se delom odnosi na proizvodnju odeće, obuće i detalja na ekološki i socijalno ekonomski održiv način, na održive obrasce potrošnje i upotrebe, koji zahtevaju promenu u stavovima i ponašanju pojedinca. Treba podići svest o održivoj modi i strategijama za njenu proizvodnju.

Zelena strategija podrazumeva modu kao polovnu upotrebu, modu visokog kvaliteta i bezvremenskog dizajna, sistema za prikupljanje i recikliranje tekstila, proizvodnju odeće od sertifikovanog tekstila prema ekološkim oznakama i fer trgovini; to su neke od strategija i aktivnosti koje povećavaju održivost kompanije i podstiču održivije obrasce proizvodnje i potrošnje.

Milijarde se izgube svake godine zbog odeće koja se retko nosi i retko reciklira. Industrija vrši pritisak na resurse, zagađuje se i degradira životna sredina i stvaraju se negativni uticiji na društvo. Budući da je globalna prodaja odeće na putu da se uveća i do pet puta u narednih trideset godina, trag industrije mogao bi da se proširi na katastrofalne razmere ako se nastavi kao i obično. Brza moda bila je posebno „vruć” segment i izvor zavidnog rasta nekih modnih kompanija. Sažimanjem proizvodnih ciklusa i izradom najnovijeg dizajna, modna preduzeća su kupcima omogućila proširenje svojih ormara. Kupci robu tretiraju kao robu za jednokratnu upotrebu i ostaje zatim činjenica da inovacija nije išla u korak sa ubrzanim načinom plasiranja na tržište. Brza moda je sofisticiran posao koji se „hrani” relativno niskotehnološkim proizvodnim sistemom. Ovaj sistem ima veliki uticaj na životnu sredinu. Kako pravljenje odeće zahteva korišćenje vode i hemikalija i oslobađanje značajnih količina gasova sa efektom staklene bašte, radnici su izloženi opasnim uslovima na radnom mestu, posebno pri rukovanju materijalima poput pamuka i kože koji zahtevaju veliku obradu. Bez poboljšanja u načinu izrade odeće (npr. upotreba zelene strategije), ovakav način će se povećavati sa svakom proizvodnjom. Neke kompanije su se udružile kako bi zajedno rešavale izazove zaštite životne sredine i društva, što pomaže ubrzanju promena i ublažavanju rizika samog rada na ovim izazovima. Dodatni koraci koje modne kompanije mogu preduzeti kako bi uklonile neke socijalne i ekološke rizike a deo su brze mode su: razviti standarde i prakse za dizajn odeće koja se može lako ponovo koristiti ili reciklirati, uložiti u razvoj novih vlakana koja će smanjiti uticaj proizvodnje i izrade odeće na životnu stedinu, podržati razvoj mehaničkih i hemijskih tehnologija recikliranja, uspostaviti više standarde rada i zaštite životne sredine za dobavljače.

Održiviji način proizvodnje može koštati više ali može podstaci inovacije i zaštititi preduzeća od šokova u lancu snabdevanja i rizika od reputacije, što rezultira većom otpornošću i profitabilnošću.

Velike modne prestonice pa i drugi gradovi prepoznatljivi upravo po modi, zašli su duboko u razmatranje i strategiju održive modne proizvodnje i smatraju taj korak kao prekretnicu ka ekološki i socijalno ekonomski zdravijoj državi.

Autor: Danijela Božić, modni dizajner

 

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *