NIKO SE NIJE ANKSIOZAN RODIO

Verovatno ste osoba koja je nekada u svom životu osetila simptome anksioznosti, u smislu da ste osećali strepnju, intenzivan neodređen strah, vrtoglavicu, probadanje u grudima, gušenje, sindrom nervoznih creva, nesanicu, očekivali ste ili zamišljali najgore moguće scenarije. Svaka neprijatna emocija je u redu, pa i anksioznost ako je osećate s vremena na vreme, međutim ako počne da Vas blokira do te mere da ne možete da funkcionišete – tada je vreme da se obratite za pomoć nekom stručnom licu.

Anksiozan poremećaj se smatra jednim od blažih poremećaja, međutim često je praćen i sa drugim malo složenijim kao što su panični napad ili depresija. Živeti sa tim može biti vrlo neprijatno i iscrpljujuće.

Najčešći tipovi anksioznosti su: socijalna anksioznost (strah od javnog nastupa, strah od komunikacije sa ljudima), zdravstvena anksioznost (strah od bolesti ili smrti), opsesivno – kompulzivni poremećaj, opšta (generalizovana) anksioznost ( preterana briga).

Činjenica je da se, najviše mladi ljudi i adolescenti, osećaju anksiozno.

Zašto se dešava anksioznost?

Niko se nije anksiozan rodio. Genetska predispozicija nije presudna, međutim odrastanje u nezdravom okruženju, gomilanje više različitih stresova, trauma i strahova, koji se usađuju u DNK, što pritom dovodi kasnije do ispoljavanja anksioznosti i drugih poremećaja.

Anksioznost može da se prevaziđe

Anksiozan poremećaj se može prevazići, međutim za taj proces je potrebno vreme. Anksioznost se ne može u potpunosti eliminisati kao nijedna druga neprijatna emocija, međutim može se svesti na minimum ukoliko radite na tome. Možete nakon određenog vremena da nastavite da živite i funkcionišete normalno. Ovo su tehnike koje pomažu u prevazilaženju anksioznog poremećaja.

Primećivanje i prihvatanje

Prvi korak ka prevazilaženju jeste osvešćivanje i primećivanje anksioznosti. Da biste to uradili, potrebno je da imate introspekciju; istražite sebe, upoznajte se, edukujte i informišite se u sferi psihologije. Pričajte sa bliskim ljudima o svojim osećanjima. Iz pozicije prihvatanja preuzimate odgovornost i tada ste spremni da preduzmete druge korake koji vas vode ka rešavanju problema.

Samo-saosećajnost

Ovo je jedna od tehnika koja pomaže da prihvatite i zavolite sebe.

Kao što možete biti saosećajni i nežni prema osobama koje volite, tako se ponašajte i prema sebi. Samo-saosećajnost je prihvatanje sopstvenih emocija, bez samoosuđivanja, čak i ako znate da se ne osećate dobro. Prigrlite sebe onakve kakve jeste, ne budite suviše strogi i kritični prema sebi, umesto toga gledajte da sebe više ohrabrujete. Zagrlite to uplašeno dete u vama, jer to može pozitivno uticati na Vašu podsvest.

Meditacija i molitva

Vežbajte vaše disanje. Zatvorite oči i pokušajte da posmatrate misli bez prosuđivanja. Iako postoje predrasude o meditaciji, mnogi ljudi koji su počeli da meditiraju rekli su da im je teško. Potpuno razumem. Na početku meditacija ne mora biti prijatna. Često nije, jer svoje misli možete čuti i preglasno (čak i ako ste u tišini), kao da slušate pojačan zvuk televizora. Uprkos tome, ne odustajte. Meditirajte na početku 5 minuta, a zatim povećavajte postepeno. Budite uporni i vremenom će vam meditacija postati mnogo prijatniji ritual.

Čitanje ili slušanje molitvi, kao i liturgije, može biti umirujuće. Vera i duhovnost unose lepu Energiju Mira i Ljubavi.

Psihoterapija

Psihoterapija je definitivno jedna od najefikasnijih metoda kada je lečenje anksioznosti u pitanju. Kroz psihoterapiju upoznaćete i spoznaćete mnoge stvari o sebi, kao što će i svi dotadašnji usađeni programi i strahovi isplivati na površinu. Stručno vođenje uz dobrog terapeuta kroz ceo proces je i te kako bitno, jer može znatno da ubrza lečenje.

 Terapija pisanjem

Terapija pisanjem kao što je na primer pisanje dnevnika je izuzetno efikasna tehnika i od srca je preporučujem svima. Kada svoja osećanja i misli stavite na papir, osetićete neverovatno olakšanje. Na papiru možete da napišete sve. Izbacite iz sebe sve što vas muči i kao u meditaciji ne kinjite sebe zbog istih misli. Setite se da su najemotivnije priče i pesme su od pamtiveka nastajale baš u trenucima patnje.

 Bavljenje sportom

Sport podstiče lučenje hormona sreće. Vežbanjem, u kombinaciji sa ishranom, dobijate više samopouzdanja, osetićete se zadovoljnijim i da imate više energije nego ranije.

SAVET PLUS: Ne konzumirajte lekove za anksioznost bez konsultacije sa Vašim lekarom i terapeutom

Nemojte kupovati lekove za anksioznost koje vam lekar nije pripisao.  U obzir mogu biti samo homeopatski lekovi. Lekar verovatno neće dati nijedan lek dok ne proveri krvnu sliku i dok ne uzme u obzir i Vašu zdravstvenu istoriju. Možda vam lekovi nisu neophodni. Ukoliko je stanje složeno (ako ste osim anksioznosti imali panični napad ili ste u depresiji), obratite se prvo lekaru opšte prakse pa će vas uputiti na dalje lečenje.

Autor: Kristina Dragaš