Da bi smo vam prezentovali današnji tekst, morala sam malo da istražujem na temu naslednosti invaliditeta, kao što već možete da pretpostavite to nam je tema za danas. Pročitajte tekst do kraja i upoznajte se sa informacijama do kojih sam došla.
Na ideju da pišem baš o ovoj temi došla sam kada sam na jednom sajtu pročitala pitanje jednog dečka upućeno doktorima koje je glasilo (parafraziram) „moja devojka ima dve sestre koje imaju cerebralnu paralizu, mi planiramo decu pa da li imamo razloga za strah“? Da li je cerebralna paraliza nasledna? (Sve pohvale na račun toga što se ovaj brižni dečko brinuo za budućnost svog deteta. Njega uzimam samo kao primer.) Ali to me je podsetilo na moje situacije, i na situacije meni bliskih ljudi u kome se nisu dale šanse nečemu lepom upravo zbog straha i zbog lošeg uverenja „šta ću ja sa njom ona ima neki invaliditet, rodiće mi bolesno dete“. Verujte mi da i žene tako razmišljaju kada su muškarci sa invaliditetom upitanju. A to je sve tako relativno.
Dragi momci i drage devojke, nemojte strahovati da ako ste u vezi ili braku sa osobom sa invaliditetom da će i vaše dete imati isti ili slični „problem“ kao i vaš partner, može da se desi ali ne mora nužno da bude tako. Zato i postoje mnogi testovi koji se rade pre ili u toku trudnoće, a koji pokazuju da li postoji mogućnost da je beba nasledila neku bolest od majke ili oca. Ti testovi služe kao mera prevencije, pošto zaista postoje invaliditeti koji jesu nasledni, kao što su oboljenja mišićne distrofije, ali ne mora da znači da su sva oboljenja nasledna. I ako živim život sa invaliditetom, i znam mnoge stvari o tome, odlučila sam da pročitam malo o tome i da vam prenesem za sigurno tačne informacije.
Postoje urođena, nasledna, i stečena oboljenja. I dele se na neuromišićne i mišićne bolesti. Koliko sam iz studija i istraživanja koje sam pročitala mogla da shvatim, mišićna oboljenja su dosta češće nasledna od neuromišićnih, zato su neuromišićne bolesti uglavnom stečene za vreme rođenja ili neposredno posle rođenja. Dešavaju se najčešće zbog preranog rođenja bebe i zbog jako male težine koju beba ima. A može se dogoditi i zbog toga što bebin mozak ostane bez kiseonika neko vreme, pa se u mozgu oštete neki receptori za kordinaciju pokreta, govora, sluha itd. Ono što je bitno da znate kad je ova tema u pitanju je da ni jedna činjenica ne isključuje drugu i da nije sve nekim pravilom unapred određeno. Da se vratimo na momka sa početka teksta, dobio je odgovor, bio je pozitivan po njega i po njegovu izabranicu. Doktori su mu rekli da cerebralna paraliza nije nasledna, niti je čak zarazna. A postoji dosta okolnosti koje mogu da je izazovu, čak i kod roditelja koji nemaju nikakvih dodira sa bilo kojim invaliditetom.
Zato nikada nemojte da sudite i da donosite odluke prebrzo.
Autor: Milica Đorđević
