U ovonedeljnom tekstu želim da povedemo razgovor u smeru jednog bespotrebnog društvenog fenomena, koji traje dugo godina unazad. A taj fenomen je „tuđe znači bolje“ ta potreba da nešto tuđe vidimo kao lepše, bolje, primamljivije, uzbudljivije verovatno potiče iz toga što mislimo i osećamo da će identičnu stvar koju imamo mi, i neko drugi da ću tu stvar neko pametnije, bolje, i racionalnije upotrebiti. Iako ta stvar ima istu namenu i istu vrednost i kod nas i kod te osobe. A mi ipak vidimo više potencijala u tome što je kod te osobe. Što pokazuje da nemamo dovoljno samopouzdanja, samopoštovanja, ljubavi, i saosećanja prema sebi, a što najjasnije pokazuje da nemamo ni gram vere u sebe.
To upoređivanje može krenuti od sitnica, garderobe, i tih sitnih materijalnih stvari, ali vrlo lako može da se pretvori i u upoređivanje u ozbiljnim i važnim životnim stvarima zamislite odraslu osobu koja upoređuje svoj karakter, osobine, svoju narav, i svoje vrednosti sa drugom osobom. Možete pretpostaviti gde to vodi? U sunovrat te ličnosti, a kada tako postupa jedan čovek, pa drugi, pa treći, dolazi do sunovrata celokupnog društva. Kada za nekoga mislimo da on bolje zna da upotrebi ili izvede nešto bolje od nas možda i on ne zna jednako kao i mi samo to ne pokazuje. I onda mi imamo utisak da njemu bolje ide, i da se on bolje nosi sa nečim od nas. To je ono važno što se tiče emotivne strane. A što se tiče one spoljne strane i onih sitnih materijalnih stvari i tu postoji varka kao i kod emotivne strane upoređivanja. Mislim da oni za koje mislimo da im neki odevni predmet bolje stoji nego nama, to ne mora da bude istina. Jer možda upravo ta osoba za koju mislimo da je očaravajuća možda baš ona za sebe misli da nije. Iako niko ne bi trebao da razmišlja tako. Ili samo te osobe ne razmišljaju o tome kako im nešto stoji, ili ne razmišljaju kako ih neko vidi u tome što nose. Već uživaju u onome što im se dopada. U tome je razlika između njih i nas. Upravo zbog tako nelogičnih stavova imamo iskrivljenu sliku o tome da je tuđe uvek bolje od onoga što je naše. A to nije tako.
Nemojte biti robovi društvenih iluzija koje nameću sve luđi i luđi standardi i koje stvaraju sve smešniji i smešniji trendovi. Nije sve onako kao što izgleda.
Autor: Milica Đorđević
