Nema pizza ništa s tim. Fenomenalna Snežana Marković, izgovorila je na predavanju sjajnu rečenicu. Ona glasi: „Ljudi znaju šta im je potrebno i dobro za njih, ali oni rade ono što žele.“ Zatim je to uporedila sa hranom i kako mi znamo da je povrće zdravije i bolje za naš organizam, ali opet izaberemo pizzu, jer tako želimo.
Nema pizza ništa s tim.
Mi ne možemo znati šta je dobro za druge. Možemo samo to pretpostaviti vođeni mišlju da smo svi isti, a nismo.
Setite se samo one stare: „Put do pakla popločan je dobrim namerama.“
Naše dobre namere i iskrena mišljenja neće promeniti ništa u životima drugih. Jer samo su oni ti koji svojim odlukama utiču na sopstvene izbore. A isto važi za nas i naše izbore.
Nema pizza ništa s tim.
Suočavanje sa sobom uglavnom nije prijatno. I svakako da nam je jednostavnije da sagledamo tuđe živote, nego da otklonimo ono što koči nas.
Ali, nikada nije pitanje zašto drugi jede pizzu, umesto povrća, već zašto mi to radimo?
I, možda važnije pitanje, da li to biramo svesno?
Nema pizza ništa s tim.
Jasno vam je, nadam se, da ovo nije bila priča o zdravoj ishrani, već o zdravoj svesti. Onoj koja zna kada i zašto za sebe bira sve te nezdravije opcije. Životne opcije.
Nema pizza ama baš ništa s tim. Samo je poslužila kao poređenje, da lakše uvidimo zašto nas i dalje „hrani“ ono što dugoročno nije dobro po nas.
Jer, nije toliko važno šta jedeš, već šta tebe jede. A mi znamo šta po nas nije dobro. Preostaje nam samo da otkrijemo zašto to i dalje konzumiramo. Samo toliko. Posle možemo da pojedemo i pizzu, pravu, onako za dušu.
Autor: Ana Milovanović
