Nekoliko redova o famoznoj sreći. Zna li neko kako izgleda sreća?
Ona često i nema izgled, ali uvek ima osećaj. I taj osećaj ne vara nikad. Prosto znaš kad si srećan, a kad nisi, samo što možda ovo drugo zanemaruješ.
Je li sreća isto što i radost?
Ne bih rekla. Radost je nekako ushićena, dok je sreća više mirna. I možda ne možeš uvek biti radostan, nije ni prirodno, ali srećan možeš, sve dok u svemu tražiš razloge za to.
Sreća nije samo lepa nasmejana slika.
Nekoliko redova o famoznoj sreći
Sreća i nije trenutak, već stanje koje traje. A u koje upadneš, kad mic po mic odbaciš ono što nije tvoje. Sva ona moranja i prohteve svog ega. Jer od tolikih zahteva, tvoje biće i nema nekog prostora gde bi ulilo sreću.
Sreća nisu samo konfete i sjaj.
Nekoliko redova o famoznoj sreći
U sreći živiš onda kad si spokojan i zadovoljan. Kad voliš svoj život i sebe u njemu. Kad ideš ulicom i smeškaš se, bez većeg povoda. I kad nemaš potrebu da svima rasglasiš o svojoj sreći.
Sreća je kao zahvalnost.
Ona se nekad i ne da opisati. Jer taj osećaj nema toliko veze sa spoljnim svetom, koliko sa onim koji kriješ unutar sebe.
I, je l’ neko video sreću?
Verujem da jesu svi. Iako je možda nisu prepoznali u sebi, biće da su primetili ljude sa ozarenim licem. One kojima oči sjaje.
Nekoliko redova o famoznoj sreći
Ili su možda, tek u prolazu osetili nešto neobično, kada ih je pomilovao talas sreće slučajnih prolaznika.
Nije sreća famozna, ona je jednostavna. Iako put do nje možda i nije uvek prijatan, nadahnjujući sigurno jeste.
I ne, sreća nikada nije bila precenjena. Ona ne može to biti, jer zapravo i nema cenu. Ali je posebna i jedinstvena.
Svako treba da nađe svoju sreću. Jer nije mera sreće za svakoga ista. I nije ni ova moja za tebe.
Zato traži svoju meru.
Želim ti sreću.
Autor: Ana Milovanović
