“Ne požuruj savršenstvo.” Rečenica koja mi odzvanja već neko vreme. Iako je izgovorena tako mirno, kakva ja tad nisam bila. Kakva nisam ni sad. Težim ka tome. Nije to jednostavno kad želiš sve odmah. A ja želim. Sada, jer sam tako isplanirala. Jer ja to već sve moram unapred da predvidim, da bi se moj mozak lakše opustio. E cvrc. Iznova se učim da treba da sačekam. Da ne može baš sve kad ja hoću. Jer možda mu nije vreme. Ili možda nije meni. Mislim da sam spremna, a nisam. Dobro, za neke stvari nekad i nismo potpuno spremni, nekad samo mislimo da jesmo, a za neke nikad ni ne budemo.
Umetnost je naučiti kad treba da staneš. Da se umiriš. Kad ne ide, to je najpametnije što možeš. Staneš. Mislim da sam sve bliža da naučim tu bitnu životnu lekciju. Mnogo puta sam je čula, sada je i primenjujem. Stala sam. I čekam. Čekam da neko preuzme, život, ili spremna ja. Biće da ćemo to zajedno, kad se spremimo. Može i ovako dalje, ali kada tvrdoglavo srljaš u nešto i svim silama želiš baš to, obično se i razočaraš. Jer dobiješ to nešto, al okrnjen paket. Znate već za te situacije. Verujem da nisam jedina nestrpljiva. Svi smo ponekad, kad nam je stalo. U takvim situacijama lako upadnemo u brigu, misleći da tako nešto kontrolišemo i utičemo na željeni ishod. I utičemo, ali tako da se još više udaljimo od cilja. A to nam nije neophodno, samo izaziva još više nezadovoljstva.
E, zato sačekaj! I ti što čitaš ove redove i ja koja ih pišem. Jako ćemo se radovati našim savršenim paketima kad za njih dođe vreme. Ne znam kakav paket vama treba, ali znam šta želim u ovom svom. Pa, hajde da pokušamo. Šta ako nam je paketić zalutao tu negde po okolini? Traži adresu isporuke, a mi ga uporno zbunjujemo želeći da dođe nekom našom prečicom. Sreća pa on prati neku bolju navigaciju i naći će nas, to sigurno.
I još nešto, dajte da poverujemo da je sve već i sad savršeno. Baš ovakvo kakvo je, koliko god to nama delovalo daleko od zamišljenog. Verujući odavno u to veruju, a ja se ponekad zaboravim. Pa se iznova podsećam i tako budim bolji osećaj. Između toga da vidimo sve kao savršeno ili kao haotično stoji samo naše mišljenje o tome. I znam da sve ovo nije provereno, ali daje nadu i olakšava nama nestrpljivcima.
Autor: Ana Milovanović
