NE PLAŠI SE, PROGOVORI JAVNO! NE PLAŠI SE, PROGOVORI JAVNO!
Budući da se budim rano dok moji ukućani još uveliko spavaju, to vreme posvećujem sebi. Uglavnom to bude Reiki tretman ili Reiki meditacija, a... NE PLAŠI SE, PROGOVORI JAVNO!

Budući da se budim rano dok moji ukućani još uveliko spavaju, to vreme posvećujem sebi. Uglavnom to bude Reiki tretman ili Reiki meditacija, a ponekad čitanje ili gledanje inspirativnog videa. Prošle nedelje nešto me vuklo da prvo uključim tv. Poslušala sam svoj unutrašnji glas. Odjednom sam ugledala jednu ženu koja priča o svom problemu nemogućnosti da održi trudnoću do kraja, o značaju da se pomogne ženama koje imaju slične probleme i potrebi da se više priča o surogat majkama. Odmah sam osetila da treba da je kontaktiram. Rekla mi je da joj je drago da je javno progovorila na tu temu jer dosta žena ćuti jer ih je ili sramota ili smatraju da im više niko ne može pomoći. Mada istina je skroz drugačija. Možda baš neko može pomoći.

Ova žena je nakon svog pojavljivanja na tv i nakon što je javno apelovala da se nešto učini po tom pitanju pokrenula jednu moćnu mašineriju koja se zove ljudskost i humanost. Mnogo je onih koji su joj pružili podršku i pomoć. Možda će uspeti, možda neće. Ovog trenutka to niko ne može znati. Ali možemo znati da dok pričamo javno, dok smo otvoreni za mogućnost, uvek postoji možda i najmanji postotak šanse da se dogodi čudo. Ja u čuda verujem i bila sam nebrojeno puta svedok da se ona dešavaju.

Setila sam se svih onih žena i muškaraca koji u ovom trenutku ćute jer se plaše da se izraze. Imaju razne izazove u životu ali se plaše osude, tuđeg mišljenja, plaše se da im svakako nema pomoći. A šta ako bi samo jednom odlučno istupili i rekli šta ih muči? Ako bi se samo jednom usudili ogoliti se i verovati da postoji rešenje? Nikada neće saznati šta je sve moguće ako se ne usude i ne dozvole da se čudo i promena dogode. Ne mislim da treba svako stati pred kamere i javno pričati o svom životu ali može ispričati osobi kojoj veruje, terapeutu, rođaku, prijatelju, čak i grupi ljudi na nekom skupu ako se ukaže prilika. Nikada ne znamo čije iskustvo nam može pomoći.

Zato smatram da je komunikacija jako važna. Učeni smo da ne pričamo okolo o svojim problemima, da sve ostaje između četiri zida i da ne mora komšiluk sve da zna. I to je tačno, ali delimično. Ponekad ljudi odu u krajnost pa toliko guraju među četiri zida da kad više ne bude mesta, počnu gurati u sebe. Najgora moguća varijanta. I ćuti i gutaj i trpi. I dokle tako? Dok ćutanje ne postane bolest.

Razgovorom dobijamo mogućnost da čujemo tuđe iskustvo a isto tako i podelimo svoje koje će nekome biti od velikog značaja. Može nekome promeniti život iz korena. Ljudi ponekad misle da samo oni imju neki problem pa sam uvid da nisu jedini, daje im nadu da imaju izlaz. Naravno svako iskustvo ćemo uzeti sa rezervom jer prvenstveno sami treba da steknemo uvid o određenim stvarima. No kada čujemo i podelimo imamo mogućnost izbora i tu smo već na dobitku. Više nemamo osećaj bezizlazne situacije već smo jaki i svesni mogućnosti promene.

Oslobodite sebe stega i oglasite se jer vaš glas ruši i najsnažnije barikade!

Autor: Tijana Mihajlović

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *