Kažu, ono što silno želiš dolazi kada se najmanje nadaš… I reših da noćas bude tako! Da ti se ne nadam, da te ne želim i da te ne čekam. Pojačavam muziku što više mogu, da ne čujem tvoj glas, gledam neke nebitne, smešne slike, samo da mi tvoj lik ne igra pred očima… Ne spavam kako te slučajno ponovo ne bih sanjala i umotavam se u silne prekrivače kako tvoj dodir ne bi došao do mene…
Potpuno okovana i nespremna, ja te večeras ne čekam. Zaista, ni dodir, ni glas, ni lik… ništa tvoje mi ne dolazi u misli, sprečavam te da se provučeš kroz bilo koju želju koju zamišljam. Ne smem da te želim, jer to što se želi silno, najduže se čeka… A ja te tako naivno iščekujem već 365 dana i onda mi nije jasno zbog čega te nema.
Sada znam, nema te jer ako si želja, ne možeš biti i realnost, ako si san, ne možeš biti java, nema te jer ako ti se stalno nadam – nećeš biti iznenađenje. A ti voliš da budeš iznenađenje! Voliš da ti se iskreno obraduju, voliš spontanost, voliš radost na licima drugih.
Ove noći sve postaje jasno kao dan, pa je tako jasno i to da ne možeš doći sve dok je na nečijem licu tuga, jer to ne voliš da gledaš. Tačno zato i ne dolaziš, ne trpiš suze, uz tebe je uvek išao samo glasan smeh. I nije kao da se ne smejem, često i mnogo, navikla sam uz tebe, ali ne daš se ti prevariti… Znaš ti kako izgleda kad se neko smeje od srca, dok mu u duši treperi radost i jasno ti je da moj smeh nije takav.
Baš zato noćas samo neobavezno gledam te slike koje ne podsećaju na tebe i slišam pesme čiji tekstovi mi te ne prizovu u sećanje. Ne nadam ti se i ne gledam svakog trenutka u zvezde, čekajući da jedna zasija sjajnije od drugih i da se ukaže tvoj lik.
Pa, pošto sada znaš da te ne čekam i da bi tvoj dolazak bio potpuno iznenađenje za mene, ti dođi. Dođi slobodno jer, evo, minuti mi uopšte ne prolaze kao sati i ne osećam bol u grudima, čak bih rekla i da mi je srce celo, nema prazninu.
Ako je to jedino što te sprečavalo da mi dođeš, ne oklevaj više, slobodno se ostvari baš poput svih želja koje ljudi silno žele, a one se ostvare baš onda kada im se najmanje nadaju. Ja ti se večeras baš najmanje nadam, ne očekujem te i ne tražim čak i u najsitnijoj uspomeni koje mogu da se setim.
Dokaži mi da nisi samo večna želja, da nisi samo uspomena i bolno sećanje i vrati mi taj iskreni smeh koji je sa tobom otišao i više se nije vratio.Znam da hoćeš jer ti sreću donosiš uvek, a tugu samo kada odeš i baš zato se vrati jer sasvim sigurno nisi želja, nego potreba.
Autor: Bojana Krkeljić
