Kada aktivno budeš slušao druge, poboljšaćeš i performanse u svom radnom okruženju
Još pre mnogo godina bilo je govora o važnosti veština dobrog slušanja. Cilj je da naučiš razliku između onoga što čuješ i onoga što zaista slušaš. Kada nešto čuješ, to je onda fizička sposobnost, zapravo to je jedno od naših pet čula. Slušanje je veština. Moguće je posedovati samo jednu od ove dve karakteristike, ne obe.
Ako neko ima slabiji sluh i dalje može da ima odlično razvijenu veštinu slušanja. Ako posveti adekvatnu pažnju na informacije koje neko želi da prenese čitaocima, pravilno će usvojiti poruku koja treba da bude prenesena, uprkos činjenici da možda fizički neće biti u stanju da se maksimalno osloni na svoja čula.
Veštine slušanja omogućavaju ljudima, bez obzira na to kako oni usvajaju informacije, da imaju osećaja i za ono što drugi govore. Ove veštine omogućavaju ti da shvatiš o čemu neko drugi zaista priča. Zamisli tek kako u procesu pisanja možeš da iskoristiš osobinu aktivnog slušanja!
Poboljšaj svoje performanse aktivnim slušanjem
Osobina aktivnog slušanja pomoćiće ti da postaneš produktivniji autor, o čemu god da pišeš. Njihovim razvojem unapredićeš kod sebe:
- Bolje razumevanje svakodnevnih obaveza i zadataka, kao i onog što se očekuje od tebe
- Izgradićeš bolji odnos sa drugim ljudima pošto svi žele da bude dobro shvaćeno ono što pričaju
- Pokazaćeš podršku u interakciji sa drugima
- Bolji rad u timskom okruženju
- Lakše ćeš rešavati izazove i probleme koji se budu javljali
- Lakše ćeš postavljati prava pitanja
Kako aktivno slušati ?
Mnogi ljudi nisu rođeni sa veštinom dobrog slušanja. Poželjno je da obraćaš pažnju čak i na one detalje za koje drugi misle da nemaju neku veliku važnost. Pogledaj sledeće savete kako bi proverio u kojoj meri je razvijena ova veština kod tebe:
- Obrati pažnju na neverbalne znake: Budi otvorenog uma kako bi primetio i ono što ti publika ne kaže jer je i to takođe važno, baš kao i fokus na njihove komentare.
- Postavljaj odgovarajuća pitanja: Kada se komunikacija završi, ponovi uputstva koja si dobio kako bi obe strane bile sigurne da je sve dobro shvaćeno. Ovo je takođe dobar trenutak da postaviš prava pitanja, ukoliko ih imaš.
Prepreke koje mogu da se jave
I pored smernica koje možeš da slediš u cilju poboljšanja ove karakteristike, ipak mogu da se jave i određene barijere u komunikaciji. Neke od njih su i:
- Sopstvene sklonosti ka nečemu ili predrasude
- Nemogućnost pravilnog razumevanja poruke koju želiš da preneseš
- Brige, strahovi ili čak i bes zbog nametnutih rokova
- Kratak opseg sopstvene pažnje
Ako se budeš susretao sa jednom ili više ovih blokada, potrudi se da ih prevaziđeš na najbolji mogući način za tebe. Na primer, možeš da izabereš neko mirno mesto gde ćeš moći da nađeš inspiraciju ili kreativnu ideju. Potrudi se da eliminišeš sve iz spoljnjeg sveta što te ometa kako bi efikasnije mogao da se suočiš sa predrasudama ili ometajućim uverenjima, a koja bi mogla da budu potencijalni izvor neslaganja u interakciji.
Dobre navike i adekvatne veštine, od suštinskog su značaja za bilo koji posao. Na taj način povećavaš produktivnost i satisfakciju onoga što je napisano, a samim tim gradiš i bolje odnose sa drugima. Ne odlaži obaveze i usavršavaj veštine koje već poseduješ. Ako nisi siguran odakle da počneš, na pravom si mestu da naučiš nešto novo.
Autor: Ivana Živanić
