U današnje vreme toliko se knjiga izdaje, da gubimo trku sa naslovima. Gubi se onaj divni osećaj iščekivanja, da se knjiga pojavi na rafovima u knjižarama. I knjige su nažalost postali proizvodi koji se prodaju kao na traci, otkucan barkod, plaćena, možda pročitana i verovatno zaboravljena. Ali ukoliko izaberete Elenu Ferante i njenu tetralogiju, očekuje vas nezaboravno putovanje po malenim ulicama Napulja i skrivenim delovima duše dve devojčice.
Elena Ferante je italijanski pisac ili spisateljica, prava informacija vezana za ovog autora ne postoji. Ovo je pseudonim i postoje samo nagađanja oko pola autora. U jednom trenutku izdavač pod pritiskom javnosti iznosi da je žena i da je majka. Ali pošto se ni jednom nije pojavila na dodeli nagrada, ništa sa sigurnošću ne možemo tvrditi. Do kraja nije ni važno da li je žena ili muškarac, sve dok nam otvara žensku dušu kao na dlanu. Napuljske priče se sastoje iz četiri knjige, koje prate četiri doba žene. To je priča o prijateljstvu dve devojčice, dve devojke, dve žene i dve starice, o Lili i Lenu.
Prvi deo romana govori o dve devojčice koje su svoje slobodno vreme provodile na ulici u igri, pokušavajući da zamisle neku lepšu budućnost. To je bilo teško vreme za odrastanje, posebno devojčica. Živele su u siromašnom kraju sa puno braće i sestara. Radile su teške i kućne poslove kako bi pomogle svojim majkama. Lila se oduvek razlikovala od drugih devojčica. Imala je onaj sjaj u očima, smelost i hrabrost da se suprostavi svima na putu ka svom cilju. Lenu je bila drugačija, povučena, apsolutno očarana Liliom. Ona je za nju bila muza i vetar u leđa, svaki put kada je želela da odustane u životu, samo bi pomislila šta bi joj Lila rekla na to. Narator priče zapravo i jeste Lenu, koja kroz svoja četiri doba objašnjava svoju ljubav prema Lili. Da dobro ste pročitali, ovo je samo pokušaj da se objasni jedna ljubav između dve devojčice. Lenu je u početku i volela i mrzela Lilu, jer je ona imala smelosti da se suprostavisvima i da voli zabranjenog muškarca.
U drugom delu Lila se udaje za Stefana Karačija, dok Lenu upisuje gimnaziju. Ovde se dešava prvo razilaženje naše dve devojčice. Lilino venčanje je bilo jedno o kome se u njihovom malom predgrađu dugo pričalo. Lila se bogato udala, otisla iz svoje male, mračne kuće u veliku svetlu sa pogledom na more. Lenu je upisala gimanziju i prvi put ugledala Nina, svoju veliku ljubav.
Njih dve lagano gube teme za razgovore i bliskost koju su imale, jer vode dijametralno različiteživote. Lila koja je pokušavala da napravi savršene cipele i Lenu koja je pokušavala da napiše savršen tekst.Potom sledi jedno majčinstvo i jedan prijemni ispit za fakultet. Lila ostaje zarobljena u pelenama i predgrađu koje je mrzela, dok Lenu odlazi u drugi grad na fakultet. Nakon toga njihova kominikacija se svodi na retke razgovore telefonom, koji su se nekad završavali uz teške reči i grubo spuštanje slušalice.Kada se Lenu udala, Lila se već razvela, dok je Lenu pisala svoj roman koji je želela da njena genijalna prijateljica pročita, Lila je radila u fabrici ribe. Dok su obe jurile život, izgubile su one dve devojčice koje su se igrale sa jednom lutkom na stepenicama stare zgrade u kojoj su živele. Da li je Lenu pronašla Lilu, pročitajte u poslednjem delu koji se zove ,,Priča o izgubljenoj devojčici”.
Autor: Dragana Milutinović
