Pod velikim uticajem zapada, potpuno nova vrsta muzike uselila se i u našu zemlju. Elvis, Chuck Berry, Bill Haley i kompanija uspostavili su standarde, pa je svako ko se muzikom bavio u Jugoslaviji, želeo da napravi nešto slično i na maternjem jeziku. Veliku ulogu u celoj priči imao je takozvani rockabilly pravac, a električnom muzikom ovde, prvi se proslavio Mile Lojpur. Status prave megazvezde ipak je prvi stekao Đorđe Marjanović, koji je na svom koncertu, na stadionu Partizana, na bini skinuo sako kao i mikrofon sa stalka. Tada su svi bili u šoku, ali kasnije se ispostavilo da je takav potez najavio nešto novo, nešto veliko, jednom rečju rock „n“ roll.
On se kao groznica, rapidno širio pa su tako u Zagrebu 1961. nastali bendovi „Siluete“, „Bijele strele“, kao i „Crveni koralji“. Nešto kasnije oformljeni su i „Delfini“ u istom gradu. Sa druge strane u prestonici, godinu dana kasnije osnovani su „Zlatni dečaci“ i „Crni biseri“. A dole, na jugu zemlje imali smo popularne makedonske Beatlese, bend se zvao „Bisbez“, a to je zapravo bila fuzija „Bisera“ i „Bezimenih“. Moramo spomenuti i Janković Vladu Jeta, vrhunskog basistu i velikog borca za rock „n“ roll, a koji je inače bio član gore pomenutog sastava „Crni biseri“.
1964. beatlemanija harala je Jugoslavijom. I proslavljeni bendovi imali su ogroman uticaj na razvoj ovdašnje muzičke scene, a muzičari, pa i samo simpatizeri ove vrste muzike uvek su se delili na pristalice „Beatles-a“ i „Stones-a“. Najlepše i najnovije pesme i prelepi stihovi mogli su uvek da se čuju na Radio Luxemburgu. Sredinom te decenije ritam i blues počeli su da oblikuju zvuk, pa su nešto slično stvarali bendovi „Roboti“, „Džentlmeni“ i „Siluete“. Najpoznatiji strani sastavi bili su“The Monkees“, „The Animals“, „The Byrds“… A u međuvremenu počinje da se pravi takozvani garažni rock, koji je kasnije prerastao u poseban pravac – punk. Popularne „Siluete“ dobile su konkurenciju u bendu „Elipse“, zbog velike atrakcije. Naime, oni su počeli da sviraju soul, pošto su za pevača doveli Edija Dekenga – afričkog studenta iz Konga.
Iz sarajevke škole pop-rocka, 1962. godine dobili smo velike „Indexe“, koji su uz bend pod nazivom „Pauk“ praktično označili početak ove slavne škole. Inspirisani „Shadowsima„, pa i „Beatlesima“ napravili su velike hitove i evergreene, pa čak su i prepevali sjajnu stvar Lenonovog benda – „Nowhere Man“, pod nazivom „Jednom smo se svađali“. Stvarali su nešto novo, tražili se u svakoj pesmi i pod istim uticajem stalno eksperimentisali. Solaže na klavijaturama i gitari postale su kompleksnije, a zvuk je bio sve psihodeličniji. Dodali su čak i primese klasične, pa i narodne muzike. Prepoznatljivi su bili po specifičnoj boji glasa Davorina Popovića, popularnog Pimpeka. Ipak tužan rastanak između velikog Kornelija Bate Kovača i ovog sjajnog sastava dogodio se 1968.godine, ali u svemu postoji i dobra strana. On je ubrzo oformio novu, podjednako legendarnu, beogradsku – Korni grupu.
Autor: Aleksa Ćelap
