Napokon, došli na red i moji slobodni sati. Od kako sam kod kuće, a tome je već skoro godinu i po dana, slabo izlazim. Najčešći izlasci su zbog nabavke namirnica ili pelena za bebu.
I danas, razlog mog izlaska bio je isti ali, opet, nekako poseban.
Bilo je oko pet popodne, ali već je pao mrak.
Obukla sam farmerke i džemper, moja omiljena kombinacija. Večito maštam o tome kako oblačim haljine sa čizmama do kolena ili nekim lepim cipelama na štikle a na kraju uvek završim u farmerkama i džemperu. Ma, kupiću ja i te haljine, ima vremena.
Tako „skockana „ sa malo maskare i rozičastim sjajem za usne izlazim iz kuće. Vazduh mi prija. Nije hladno a opet prija mi kaputić sa podignutom kragnom. Kapa mi nije sad potrebna. Dobro je i ovako sam sveže fenirana pa samo bi mi pokvarila frizuru.
Sedam u svoj auto, puštam domaću muziku na radiju i zabava počinje. Prva, druga, treća…. Uživam u vožnji iako ona traje kratko. Brzo pronalazim parking.
Ukucavam poruku preko aplikacije Parking manijak i krećem u svoju šetnju, hoću reći nabavku.
U gradu je prijatna atmosfera. Nema puno ljudi, ali oseća se miris praznika. Preko puta vidim čoveka koji svake godine prodaje pečeni kesten. Već danima planiram da kupim kesten, ali ne mogu jer imam još obaveza po gradu, ohladiće se. Ranije sam znala, kad se vraćam sa posla da kupim i onda bih na putu do kuće jela. Uživala sam u tome. Ali posle toga ruke bi mi bile garave. Ali nisam marila za to. Vlažna maramica rešava taj problem.
Međutim, sad sam morala da vozim i ne bi mi baš bilo zgodno da jednom rukom čistim kesten a drugom da vozim.
Jedan od zadataka mi je bio da svratim u banku. Tek kad sam stala na šalter shvatila sam da nisam nokte lakirala. Službenica na šalteru, sa dugim noktima i loše iscrtanim obrvama pogleda me nadmeno, objašnjavajući mi šta znači konverzija dinara. Pogledah je namršteno i rekoh da jako dobro to znam. To što nemam nokte i obrve ne znači da sam glupa.
Da li je merilo pameti nakinđurenost, nokti i obrve? Ne, pre će biti da glupi, primitivni ljudi misle da su pametni ako su tako „sređeni „.
No, ne dam da mi to pokvari raspoloženje. Izlazim iz banke i opet osetim miris kestena.
Odmah pored, stoji dečko i divno svira „Krčma u planini „. Osmeh mi zatitra na licu i pomislih kako bi mi dobro došla neka proslava da se izđuskam i nauživam. Onda se setih da mom čedu ću uskoro slaviti prvi rođendan a i dva punoletstva sledeće godine kod rođaka, ih milina.
Kupivši sve što mi treba, sedam ponovo u svoj autić i krećem kući. U momentu poželeh da napravim koji krug više ali, skupo gorivo opomenu me da to baš i nije dobra ideja. A i dosta mi je švrćkanja za danas. Vraćam se kući mojoj divnoj porodici.
Autor: Sanja Trninić
