Moj fokus je u potpunosti promenjen i „prošlog života“ se sećam gotovo u delićima.
Kada sam krenula sa promenom fokusa, sa konstantnim radom na sebi, sa istraživanjem šta bi mi sve moglo pomoći u rešavanju bolesti, odnosno u ozdravljenju, kada je moj fokus bio isključivo na ZDRAVLJU, a ne na bolesti, dogodilo se čudo.
Tumor markeri su se znatno spustili, krvna slika je bila skoro savršena, nije ukazivala na upalne procese u organizmu, kao ni na malokrvnost, što je ranije bilo prisutno. Kao vrhunac, došla je i magnetna rezonanca koja je pokazala da nema metastaza na mestu gde ih je bilo pre nekoliko meseci i ja sam bila u totalnoj neverici. Doktor, radiolog koji je čitao magnetnu se čudio, išao je ponovo da proveri i na kraju napisao da nema sekundarnih promena koje su uočene pre nekoliko meseci. Ja sam bila u pozitivnom šoku, bila sam skeptična, trebalo je da me ljudi podsećaju da je rezultat sada dobar. Kada sam rezultate odnela mom onkologu, samo je potvrdio nalaz prethodnog doktora, govoreći mi da sam „ubola sedmicu na lotou“.
Sada me čeka pet skener i iskreno kako se približava, ponove me hvata strah od rezultata. Zato sada treba ponovo promeniti fokus, zaokupiti se nekim drugim, lepim stvarima.
U porodici nam je stigla nova beba i nema boljeg načina od promene fokusa kao što je fokusiranje na decu. Iako je sve to lepo i čarobno, ipak negde u svesti i dalje čuči taj iskonski strah, strah od neizvesnosti.
Iako sve ukazuje na to da sam zdrava osoba i da će me sa snimkom pet skenera i zvanično proglasiti zdravom, ipak postoji strah koga je teško osloboditi se.
E, sad nastupaju nove tehnike samopomoći, a to su na prvom mestu molitve, zahvalnost, pozitivne afirmacije, vizualizacije, meditacije, šetnje i sve ono što mi prija i čini me spokojnom.
Tu su i utešne reči dragih ljudi da će biti sve u redu.
Reči koje stalno ponavljam su:
Hvala ti Bože na zdravlju. Hvala ti što moj život kreće u pravom smeru.
Bez obzira na to što sam na teži način došla do saznanja da mi je promena bila preko potrebna, osećam da si me na ovaj način „naterao“ da se zauzmem za sebe. Hvala dragi anđeli na podršci, na tome što ste me tešili i niste mi dali da pokleknem, da hulim, da se žalim, već da sve to mirno prihvatim i uporno tražim načine kako da problem rešim, a ne da mu se prepustim i čekam… Hvala!
Autor: Katrina Gold
10++++++