MOJ PUT KA ISCELJENJU – „DIJAGNOZA NIJE PRESUDA“

Mnogi misle da kad dobiješ C dijagnozu da si dobio smrtnu presudu. Mnogi se tada pomire sa time verujući da je to kraj, da su tu gde jesu i da im nema spasa. Idu na hemoterapije, ali nemaju vere u nju, sve to rade mehanički, stalno ponavljajući sebi i drugima da primaju otrov koji im razara organizam. Ako stalno nešto isto ponavljaš iznova i iznova, to će se i obistiniti, na kraju će ta terapija zaista i postati otrov, umesto lek.

Kada sam ležala u bolnici dok sam primala hemoterapiju, naslušala sam se raznih priča koje mi nisu ni najmanje koristile i koje su imale destruktivni efekat po moju psihu. Trebalo mi je da prođu dani kada dođem kući kako bih se resetovala i vratila na pozitivno razmišljanje i kako bih povratila dobre emocije.

Ljudi su pričali svašta, od toga kako se ova bolest teško leči, kako prelazi sa organa na organ, kako nema pozitivnih prognoza, govorili su o razarajućim efektima hemoterapije, kako je teško podnose, govorili su o ljudima koji su umrli…

Kada se nađeš u takvom okruženju, ne možeš da ne čuješ to, iako izbegavam svaki mogući kontakt maksimalno, ne mogu da ćutim kada me nešto pitaju i tako me uvuku u priču. Svaki put kada dobijem otpusnu listu i krenem kući, ja sam prestravljena. Sve te negativne priče mi odjekuju u glavi.

Ljudi moraju da shvate da dijagnoza nije presuda, trebali bi da se oslobode ustaljenih uverenja da se „rak ne leči“. Leči se, imate izbor, nemate presudu. Treba pronaći UZROK bolesti koji se nalazi duboko u nama, u našoj prošlosti i preokrenuti nesreću koja nas je razbolela. A to se postiže ljubavlju , jedinstvom sa drugim ljudima, verom, pomaganjem drugima kojima je pomoć potrebna, jer na taj način pomažemo i sebi.

S.N. Lazarev govori o tome koliko je bitno pronaći uzrok u svojoj knjizi „Dijagnostika karme 1“:

„Iskustvo lečenja različitih bolesti pokazuje da je lečenje višestruko efikasno ako se uticaj ne usmerava na oboleli organ, čak ni na ceo organizam, već na uzrok koji izaziva bolest. Koliko god lečili konkretnu bolest, ako nije uklonjen uzrok, on nastavlja da pothranjuje bolest i kao što se u praksi pokazalo, bolest se čak može premeštati sa jednog organa na drugi. Bolest nije lavina koja se može ukloniti čišćenjem zemljišta, bolest je voda koja teče iz česme; dakle, prvenstveno treba zatvoriti česmu otklanjanjem uzroka bolesti.

Analizirajući deformacije strukture polja, koje se pojavljuju u polju čoveka, otkrio sam da mnoge bolesti otpočinju na nivou polja, često mnogo godina pre nego što će se manifestovati na fizičkom nivou. Uzrok deformacije polja je u neslaganju karakteristika čovekovog polja sa informacionim poljem Zemlje i Vasione. Misli, emocije i ponašanje koji su u sukobu sa harmonijom Vasione dovode do deformacija strukture polja. Samim tim, uklanjanjem uzroka, koji izazivaju te deformacije- put je ka ozdravljenju čoveka.“

Ja sam uzrok dugo tražila, otkrivala sloj po sloj, počev od detinjstva, iz prošlosti, iz dopuštanja da me ljudi navode na svoje, iz „ne mora kako sam ja zamislila“ razloga. Mislim da sam otkrila niz grešaka koje su dovele do toga da me bolest zaštiti od daljeg maltretiranja od strane raznih ljudi. Kao da me je naučila da isfiltriram ljude oko sebe, da isteram energetske vampire iz svog života, da mnogo čemu što nije valjalo i što me je iscrpljivalo kažem- NE!

Ponovo se moram  vratiti Lazerevu i jednom citatu: „Mi teške bolesti smatramo zlom, što je veoma površno opažanje. Povređujući telo, bolest od uništenja štiti naše duhovne strukture.“

I tako sam naučila da prihvatim stvari koje mi se dešavaju, da rešavam problem po problem, da ne trčim pred rudu, da pustim i otpustim.

Naučila sam da pustim ljubav i slobodu u svoj život i život dragih ljudi, onih koji su preostali u mom životu. Na kraju krajeva, nije bitno koliko ih je, već da su kvalitetni, da su pravi.

Ono što me najviše čudi, sa ove tačke gledišta jeste koliko prosečni, zdravi ljudi mogu sebi i svojim najbližima nesvesno ili svesno da naude svakodnevnim nerviranjem, sitnim raspravama, spletkama, ogovaranjima da bi dokazali ko zna šta. Kako je to ružno!

Sada vidim koliko normalni, zdravi i pravi ljudi ne cene to što imaju i što ne shvataju da imaju izbor.

Uvek imaju izbor da promene  ono što ne žele u životu- posao, stan, način života, sudbinu. Sudbina nije zapisana, već je sami stvaramo i imamo tu moć da je promenimo. Ništa nije zacrtano ni zacementirano. Svi mi imamo mogućnost izbora, sva ljudska bića imaju taj dar od Boga da mogu da odaberu kakav će život živeti. Svaki problem se može rešiti, samo treba imati strpljenja, poštovanja, ljubavi prema drugima, a najpre prema sebi.

Svi imamo izbor, vi zdravi pogotovo, a i mi sa dijagnozom imamo pravo da odaberemo da ozdravimo, da živimo, da shvatimo svoju svrhu i misiju. I niko nam to ne može oduzeti! Niko!

Autor: Katrina Gold

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Mekano testo preliveno slatkim sirupom

Mekano testo preliveno slatkim sirupom. Kineski brioš sa vanil...

“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce” -Tamara Kučan

“Ne čitajte poruke koje vam poručuju, slušajte svoje srce”...

Šta čitati ove jeseni?

Šta čitati ove jeseni? Kada sam bila mlađa jesen...

Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?

Da li znate razliku između pravog i lažnog samopouzdanja?...