Jutros sam pre ustajanja pustila vođenu meditaciju za dobro jutro od Ane Bučević. Ona u toj meditaciji govori:“Danas će biti fantastičan dan, vi kreirate svoj dan , današnji dan će biti pun iznenađenja…“ Iskreno, ponekad sam skeptična. Znam kako obično provedem dan- sedim kod kuće, pospremim, spremim neku hranu, čitam knjigu, gledam tv i to je to uglavnom.
Tog jutra mi je zazvonio telefon. Začudila sam se, jer me je pozvala jedna poznanica sa kojom sam ležala u bolnici kada sam prvi put primala hemoterapije, pre nekoliko godina. Ispostavilo se da me je greškom pozvala, ali smo ipak popričale. I sama je rekla da ovaj poziv nije slučajan. Razgovor je bio prijatan i pozitivan. Ono što mi je bilo interesantno iz tog razgovora i što bih volela da spomenem u ovom tekstu jeste jedna vrsta hemoterapije koju sam primala pre par meseci i koju je i ona primala nekad. Rekla je da su je bolele kosti, da je bila malaksala, da je teško podnosila… Da, i meni je bilo isto, samo što me je ona sada podsetila na to. Pa, ja sam zaboravila da mi je bilo loše! To je dokaz moje pozitivnosti i da sve ovo podnosim sa lakoćom i sa verom da mi ova medicinska terapija u stvari pomaže, nasuprot drugima koji govore da unose otrov u organizam. Ne, nije ovo otrov, ovo je lek! Da verujem da je otrov, ne bih je ni primala.
Kasnije, tog dana, dogovorila sam se sa suprugom da ćemo popodne otići u kraću šetnju i uz put kupiti neke potrebštine za kuću.
Kada smo se vraćali iz prodavnice i uputili ka kući, ugledala sam u izlogu jednog kafića prijateljicu koja se za dva dana vraća za Italiju.
Pozvala nas je da svratimo. Suprug nije hteo, ali ja sam ostala. Kasnije je došla moja još jedna, draga prijateljica sa malim sinom i iznenada, dogodilo se lepo druženje sa dragim ljudima.
Dakle, meditacija Ane Bučević je delovala, privukla sam lep događaj.
Možda deluje bezvezno ovo o čemu pišem, ali od kad sam u „onkološkom izazovu“ po drugi put, gotovo da sam ostala sama.
Nemam baš mnogo ljudi na raspolaganju sa kojim bih recimo prošetala i otišla na kafu. Ostalo je samo nekoliko njih koji mi zaista prijaju i odgovaraju, pa mi ovakav događaj jeste čudo i divno iznenađenje. Ispunjava me, puni me pozitivnom energijom druženje sa pozitivnim i meni odgovarajućim ljudima i meni se to danas i dogodilo u kombinaciji sa šetnjom na čistom vazduhu.
Dakle, mogu slobodno da kažem da zakon privlačenja polako, ali sigurno počinje da deluje i kod mene.
Polako se oslobađam od starih okova i tereta mišljenja drugih ljudi.
Trudim se da svakog dana budem pozitivna, nasmejana, da verujem i da se punim pozitivnom energijom,recimo – jutarnjim vođenim meditacijama, koje iskreno preporučujem svima.
Autor: Katrina Gold
