Ma ‘oće li više da se smakne taj svet? Sećate li se kako su, pre deset godina, najavljivali smak sveta, tačno u 18h. Sećam se kako se komšija šalio: „E, da ispijemo ovu kafu i ajmo.“ U tom smehu nam prođe i tih 18h… i ne smače nas.
Kažu neki astrolozi, međutim, da se tada ipak nešto desilo, te da je planeta promenila svoju frekvenciju, te da su generacije rođene od tad, pa na ovamo, neke sasvim nove. To mi već ima smisla, a i primetno je da sad imamo, sve više, neke super inteligentne dece.
Prekjuče je opet trebalo da nas smakne, pročitah negde. I, ništa. Ma, kako to bre stalno nešto epohalno najavljuju, a ništa?
Biće da smo oguglali i na smakove sveta, pa sad nije više ni fora.
Pročitah negde: „Previše informacija, čije značenje ne poznajemo, isto je loše kao i manjak informacija.“
Nažalost, danas je mnogo onih, koji sebi daju za pravo da govore na teme koje ne poznaju. A mi, večito željni nečeg novog, upijamo i to neprovereno.
Nedavno mi kaže žena kako neće biti grejanja ove sezone, rekao joj neko. „Nekako ćemo se već ugrejati, preživesmo sve, može se i to“, odvratih joj, a ona se zabezeknu. Kao da nije očekivala moj odgovor bez straha. Valjda je danas strah postao obavezan. Srećom, ne rekoh joj da me ne brinu nestašice, jer imamo dovoljno, a valjalo bi i da se naša halapljivost dovede u red.
Ma ‘oće li više da se smakne taj svet?
Nego, što se tiče smaka sveta, kad je već tako nepredvidiv, ajde bar da mu prkosimo. Hajde da malo više uživamo, bez strepnje za sutra. Da mu pokažemo da je naša vera u dobro, mnogo jača nego strah od lošeg. Hajde da se smejemo svim tim novim „mračnim“ prognozama. Hajde da živimo!
A, na kraju krajeva, svako sebi i pravi taj smak. Kako svojim izborima, tako i nemanjem volje za bolje. I ne treba nama ništa spolja, da nas smakne, ako već sami svoj plamen gasimo. Nažalost, ili na sreću, i naši smakovi zavise od nas. I šta ćemo sad?
Autor: Ana Milovanović
