Ljudi su kao parfem

Bila sam zaljubljena u jedan parfem. Kad god bih ga u prolazu osetila, oduševila bih se. Dok nisam shvatila da na meni jednostavno ne miriše tako lepo. Nije bilo do parfema, do mene je.

Primetila sam da smo skloni da, na primer za naše partnere ili prijatelje, kažemo da su to najbolje osobe koje poznajemo. A zašto? Kao da oni tako najbolji nekome nisu bili možda najgori. Ali oni nama baš takvi prijaju. Kao i parfem, mi osećamo svu tu njihovu esenciju, dok nam je od nekih drugih muka.

Nemoguće je da svako svakome prija.

Čim čujem da je neko sa svima baš dobar, da nekoga baš svi vole, odmah mi je jasno da ga ja verovatno neću baš voleti. Jer onaj ko je iskren sa sobom, nema šanse da bude divan svima. Prosto je tako. Sve i da si najprijatniji, nekome ćeš neprijatno mirisati.

Nego, da se vratim na parfeme. Iako nisam neki fan i ne znam puno o njima, u poslednje vreme me zanimaju. Nisam ni znala da postoje letnji i zimski. Kao ni da će me onaj omiljeni, što prskah ozimus, sada gušiti. Kao ni da ima onih koji drugačije mirišu nakon par sati. Onih koji nisu za vlagu. Ili onih koji nisu za niske temperature. Wow. A ja mislila, parfem je parfem, uvek isti, kad god ga prsnuo. Tako je valjda kad ne obraćaš pažnju…

Neki ljudi će nam prijati kad nam je teško.

Tad će nam se naći i biće tu da žale sa nama. Do sledeće naše velike sreće, kad će samo ispariti. Neki će biti pravi „letnji“. Da se sa njima zezamo, provodimo, ali oni nemaju kapacitet da se suoče sa životom i sa nama, već se sve zadržava na površini.

Verujem da za svakoga postoje oni ljudi koju su baš njihova mirisna nota.

Takvi su mi najdraži, jer odolevaju svim promenama vremena. Nekako su za nas, uvek prijatni, lagani. Oni su naši. Sa njima možemo svuda, uvek. Njihov nas „miris“ neće izneveriti i izazvati mučninu.

Možda nije jednostavno pronaći naše ljude, ali vredi. I kao kada biramo parfem, ne znamo da li će nam prijati uvek. Ali možemo da probamo. Vremenski uslovi će nam već pokazati da li dobro mirišu na našoj koži.