Ljubav jednog egzekutora Ljubav jednog egzekutora
Otpila je gutljaj vruće kafe, prijalo je. Govorio je o ljubavi, braku i rekao: ,,Džaba odlažeš egzekuciju, uzalud se opireš, samo gubiš vreme jer... Ljubav jednog egzekutora

Otpila je gutljaj vruće kafe, prijalo je. Govorio je o ljubavi, braku i rekao: ,,Džaba odlažeš egzekuciju, uzalud se opireš, samo gubiš vreme jer ja te volim i hoću te za čitav život!” Zagrcnula se. Zatim snažan smeh oboje ljudi prodrmao je uspavani kafić nadomak tranvajskih šina. ,,Pobogu,kakav je to izraz?” Pitala je, i ako je znala metaforu čitave rečenice. Kako da mu veruje? Čitala je iz očiju, govorile su istinu. Srce i razum su ovaj put potegli oružje, vodio se žestok rat. Ego je terao da poredi prethodne ljude i njihova obećanja i sve te reči koje su se vremenom istopile poput tih sveća, koje su trenutno krasile stolove prijatnog lokala. Da li je ovo još jedna lekcija? Da li možda srlja, da ne pogreši? Možda je konačno prava stvar, jer u većini slučajeva se velike ljubavi dešavaju iznenada, kada ih uopšte ne očekujemo. Možda ovaj put ,,vauuu”, ne treba da se desi, već da traje čitav život. Ovoga puta je verovatno drugačije, nimalo ne liči na ostalo, na prošlo, na neke druge priče. Zašto je požuruje? To joj je zasmetalo. Zrelost ne dozvoljava i da hoćeš nagle promene.

Zastaneš hteo ili ne i dobrooo razmisliš. Šta god da uradiš meriš i sečeš više puta. Veoma teško prelamaš sve u zrelim godinama. Osećaš i znaš da je ljubav i opet neka doza ,,straha”, sumnjičavosti kola žilama, kao krv a telom kao vazduh. Nežan je, pažljiv i slatkorečiv. Prija naravno, zašto ne bi prijalo posle svih životnih šamara. Stisnuta od života i briga, ne može da pusti i otpusti, a trebalo bi. Treba da oseti ljubav, toplinu i nežnost. Hvata se za vreme (koje i ne postoji u našoj dimenziji), ali eto hvata se za vreme. Rano je… Nekako brzo se sve dešava. Gledala je umorno lice u ogledalu dok je skidala šminku u svom kupatilu. Hiljadu pitanja joj je prolazilo kroz glavu. Šta je vremenska odrednica rano, kasno, ima li to smisla? Misli se toče kao vino, prave emociju i ona plače i smeje se u isto vreme. Nije ovo ,,ludi kamen”, klizala se i padala sa njega, ovo je ,,panj i sekira”. Možda je u pravu, možda se prepusti ovaj put do kraja, ovom divnom egzekutoru. Jednom se živi, a umire više puta i zato: ,,Preseci!”.

Autor: Sanja Radojković Đurđević

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *