Ovog puta BALKAN ROADS su nas vodili na jednu malu planinu u blizini Bora- planina Stol. Opremili smo se osmehom, jer u nekim delovima su najavlivali kišu, ali to nam nije smetalo, jer smo bili spremni za sve uslove, a najbitnije – želja da se lepo provedemo i odmorimo.
I u tome je nam pomogao vodič Željko, koji je prpremio jedno iznenađenje, a to je da smo pre nego što stigli na naše mesto, posetili izletište kod Paraćina – reku Grzu. Ona je duga oko 23 kilometara i oko nje se nalaze šume javora i jasena. Uz duž reke imate dosta opremljenih mesta za odmor i uživanje. S obzirom da prethodnih dana na ovim mestima je bila kiša, nismo mogli da dođemo do vrela reke, jer je put bio poprilično loš zbog kiše i čak par mostova bilo je uništeno. Ali smo ipak iskoristili priliku i vreme i prošetali malo pored reke i pored restorana „Koliba“, koji se nalazi na početku vikend naselja. Neki od nas su čak i prelazili po mostovima, čiji izgled uopšte nije davao dozu sigurnosti da će izdržati. Šta sve ne uradimo za lepu sliku i par ekstremnih emocija.
Od Grze do planinarskog doma „Crni vrh“ u podnožju planine Stol stigli smo za nekih 1,5 sata. Poruku, što se nalazi na kamenu ispred doma glasi: „Disati možeš. Planirati moraš“. Upravo tako ćemo i uraditi.
Pre nego što krenemo na uspon jedna zajednička fotografija sa pogledom na planinu, onda malo vremena za slikanje pored jezerceta, što se nalazi tu, ispred doma (ali nije Borsko jezero, što se nalazi dalje i vidi se sa planine Stol) i krećemo u akciju. Sam uspon na planinu nije toliko zahtevan, osim na početku, kada je malo više strm, pa će tu biti možda najteži deo za uspon. Sa strane tu i tamo imate stene, koje će vam poslužiti za odmor, i za neku dobru sliku. Odavde već možete da viditi i planine Veliki krš, koji se prostire iza planinarskog doma. Sama planina Stol ima dva vrha. Prvi se lepo vidi i dok ste pored planinarskog doma, i on je vam možda i najlepši za slikanje. Vide se stene, koje izgledaju kao stepenice, negde su litice strme, a negde možete da se razvučete bukvalno između dve stene. Tu su se projavlivale naše kreativne osobine, te fotografije za pamčenje su ispale i više nego lepe i zabavne. Odmah iza ovog prvog vrha vidi se i najviši vrh planine Stol, koji se nalazi na visini od 1.165 m nmv. Što se tiče nekog obeležja, nema ga na samom vrhu, ali zato ima jak vetar, koji te duva, i prelep pogled na: Veliki Krš, Deli Jovan. Negde u daljini pod zracima sunca vidi se i Borsko jezero, ali onako malo, čisto kad padne neki zrak od sunca na njega. Ali ni taj vetar nam nije smetao da se ovde malo raspremimo i odmorimo telo i dušu uz neki zalogaj hrane. I jedne lepe domaće rakije, što je Željko poneo sa sobom. Silazak je bio zabavniji, jer smo se svi na vrhu upoznali pa smo sada mogli da pričamo jedni drugima svoje planinarske i avanturističke priče i da razmenjujemo iskustva. Vreme u tim momentima ide brže nego što osetiš, pa smo se vrlo brzo našli pored planinarskog doma, gde je naš domaćin, koji se inače zove Dobri, pripremio i te kako dobar ručak: omlet i kobasice iz divljače. Niko nije otišao gladan odavde. (Napomena, u domu postoji i smeštaj na skoro 35 ležaja, tako da ako želite da provedete ovde više vremena, možete da se dogovorite o svemu sa Dobrim). Kada smo mislili da smo završili sa ovim lepim danom i još jednim odvojenim vrhom, Željko je napravio pauzu u Boru, pored nekih ogromnih mašina, čiji točkovi su bili dovoljni da sednemo u njih i da nam to bude kućica. Tri točka su bili ofarbana u boje Srbije ( i Rusije), te smo napravili jedne neobične uspomene iz Bora.
Šteta što se dan u dobrom društvu završava brže nego što bi hteli, a mi definitivno čekamo neki sledeći izlet da istražimo našu Srbiju.
Autor: Kristina Jovičić
