U subotu 14. septembra održao se „Dan pešačenja“, koji je okupio sportiste, planinare, ljubitelje prirode ili nekoga ko je hteo da provede dan u šetnji. Izbor mi je bio između „Avale“ i „Košutnjaka“, pa sam izabrala drugu varijantu, jer iskreno da kažem nisam bila na Košutnjaku (dok na Avali već tri ili četiri puta). Okupljanje bilo je na Banovom brdu i iznenadila sam se kad sam ugledala koliko je ljudi prihvatilo ovu akciju i izašlo na pešaćenje. (Kad su nas prebrojavali mi smo bili negde u sredini 118-120). Dužina staze bila je 12 km. Na svakih 2-3 km moglo se izaći sa staze.
Prva pauza za odmor bila nam je ski-staza Aleksandar. Ovde smo mogli uz razgovor, odmor da uživamo u pogledu sa vidikovca na Novi most na Adi i Novi Beograd. Ovde imate i dečije igralište, tako da deca mogu da se zabave. Staza, kojom smo išli, u nekim momentima bila je široka i pristupačna, a nekad je to bila mala uska stazica, sa koje je se vrlo lako moglo okliznuti.
Došli smo kod spomenika braniocima Beograda, koji je bio podignut po naređenju feldmaršala fon Makenzena, komandantna nemačke vojske, kao izraz poštovanja prema hrabrim braniocima Beograda. Na spomeniku su uklesane reči: „Ovde počivaju srpski junaci“. Preko puta nalazi se drugi spomenik –spomenik poginulim austrougarskim vojnicima, na kom su ispisana imena poginulih ratnika.
Prošli smo pored restorana Golf, Devetka i stigli u Pionirski grad, odmaralište za decu, koje su radne brigade 1947.godine uredile kao park sa paviljonima i centralnom dvoranom za priredbe.
Kod restorana Rubin smo ponovo napravili pauzu i sačekali ostatk grupe. A i ovde nalazio se jedan vidikovac, koji smo iskoristili za slikanje, pre nego što smo se vratili na šumsku stazu.
Kada smo došli do Skojevskog naselja, jedan deo grupe je otišao nazad, a mi smo krenuli dalje prema Spomeniku knezu Mihailu Obrenoviću. Na ovom proplanku 29.maja 1868.godine ubijen je srpski knez. Mesto je obeleženo masivnim ukrasnim lancima i ogradom.
Kako smo se kretali prema Topčideru, nedaleko od Spomenika knezu Mihailu Obrenoviću došli smo do Hajdučke česme, koja predstavlja stari izvor vode, uređen u doba kneza Milioša, kada je Košutnjak bio pretvoren u dvorsko lovište. Česma je visoka 3,5 metara, a široka 5,5 metara. Sačuvala je svoj izgled s kraja XIX veka.
Od Hajdučke česme smo krenuli putem na gore, koji nas je nakon dva kilometra doveo do Topčiderskog groblja, gde smo posetili grob Isidore Sekulić i Arčibalda Rajsa. Ovde je deo grupe krenuo prema Banovom Brdu (Požeška), odakle smo ujutru krenuli na ovu akciju, a mi ostali smo nastavili još nekih dva kilometara nizbrdo, dok nismo stigli u Topčiderski Park, gde smo posetili Milošev Konak i drvo Platan, staro preko 180 godina. Visina stabla je 34 metara.
Ovo je jedna od staza po kojoj možete da se prošetate kroz Košutnjak. Osim ove postoji i manja staza, ukoliko niste spremni da pešačite 12 kilometara. Ovde se nalaze i strim staze, staze zdravlja, dečija igrališta, sportski tereni.
Autor: Kristina Jovičić
