Hoćeš istinu? Moraš biti spreman druže da je podneseš! Znam neke koji su se o istinu opekli, a tako su se čvrsto držali nje. Ti isti misle da su istinom uzvratili, ali nisu, opekla me je njihova laž. Dajemo reči kao da su kapi krvi, delimo kletvom naše istine. Ne razmišljamo da se može desiti da popljuvano poližemo. Čovek je to, sazdan od duha i tela. Nije uvek kompaktibilan, nekad duša ište više nivoe, a telo traži svoje zadovoljstvo. Ubi nas taj nesklad. Naučili da prikrijemo nešto zarad mira u kući i društvu i time pravimo veću nevolju. Svi smo takvi bez izuzetka. Ne postoji nijedna osoba koja nije makar u neznanju nešto sitno slagala. Problem je vratiti poverenje. Pogotovo kada se laž ponavlja i pređe u naviku, pa postane istina. Bole laži, ali bole i istine. Nismo uvek spremni za jedno od ova dva. Zbog ljudi povređenih lažima govorimo im istinu. Onda druge pogodi istina i vrate nam to u lice kao laž. Kuda sve to ide? Jedan od odgovora je poverenje ili nepoverenje, tanka linija deli ih samo rečca ,,ne“. Motam svoj film unazad i sada znam da bih sve drugačije uradili, ali tada nisam imala ovo saznanje. Skoro pa čitav život sam grešila, a verovatno to činim i sada.
Učini se kao ispravno, a kada bolje pogledam greška za greškom. Možda je trebalo da namerno grešim da bi ispalo kako valja? Mi smo živi nesklad, blago onima koji su usklađeni sa samim sobom, samo oni su srećni. Njima je sve kako jeste, jer ne mere i ne dele na istinu i laž. Postoje putevi i postoje načini, samo se treba uhvatiti u koštac sa tim da nema stabilnog i nepromenljivog. Sve se menja, vreme, ljudi i priroda. U tome jeste i čitava naša svrha. Da se pronađemo i da nam sve bude tako kako je, istinito lažno. Laži me istinom, dok ne izmerim, ne odsečem parče svoga mira i onda ću sve prihvatiti kao jedno. Još uvek sam nesavršena kao i ti, moja prednost je što sam shvatila svoju nesavršenost i znam šta treba raditi. A ti? Dok se meriš mojim neistinama, potežeš rečima i odapinješ strele, šta ćeš ti postići? Nikada nećemo biti na istoj vremenskoj liniji. Uvek ću bežati da spoznam sebe da bih upoznala i svet i tebe. I ko god je od nas pre sebe spasao taj je u očima nebeskim pobedio. Ne ti mene i ne ja tebe. Bitno je da pobedimo sami sebe.
Autor: Sanja Radojković Đurđević
