Nakon tri meseca izolacije, dočekali smo prve ture po našoj prelepoj Srbiji i u nedelju smo se uputili u Istočnu Srbiju na Lazarev kanjon, koji se smatra jednim od najvećih i najdubljih kanjona na tom području. Nalazi se u blizini Bora, kod sela Zlot. Sam kanjon se smatra jednim od najneprohodnijih kanjona. Njegova dužina je oko 4,5 kilometara, a dubina ide od 300 do 500 metara. Na njegovom području se nalazi oko 70 pećina, a jedna od najvećih je Lazareva pećina, koja je nažalost još uvek nije otvorena zbog situacije sa virusom (ali se očekuje uskoro otvaranje).
U istraživanje kanjona smo krenuli od sela Zlot i prvi vidikovac na spisku nam je bio Kovej. Cela staza je bila samo uzbrdo nekih 7 kilometara i visinska razlika je otprilike 500 metara (od 300 metara popeli smo se na 800 metara). Tokom celog ovog pešačenja vreme nam je baš poslužilo, čak u nekim momentima bilo je pretoplo. Pravili smo usputne pauze radi osveženja, i pomalo smo se skrivali od sunca, što nas je pratilo svo vreme pešačenja. Pošto je staza zahtevna, predlog je da ako niste baš navikli na velike i konstantne uspone, onda bolje ponesite štapove. Na vidikovcu Kovej imate tri razna mesta sa kojih možete da uživate u pogledu, na par strana kanjona.
Ovi vidikovci nalaze se pored planinskog poliprivrednog domaćinstva Mustecići, gde imate mogućnost i da prespavate. Ovde takođe ima i prostor za kampovanje, parking. Ovde su nas poslužili ručkom: pasulj, gulaš, kupus salata, vanilice, domaći hleb. Preporučujemo da probate njihov domaći sok od koprive i zove. Nakon što smo vratili snagu, krenuli smo prema Lazarevoj pećini, da posetimo ostala dva vidikovca. Ovde kod latareve pećine imate restoran, gde možete da se osvežite (kuhinja još uvek nije radila, ali smo mogli da naručimo piće). Do prvog vidikovca se stiže za nekih 40 minuta, koji se zove Vidikovac 2. Na samom vidikovcu nema puno mesta, tako da ako putujete malo većom grupom, napravite „redosled“ za slikanje. Posle ovog vidikovca krenuli smo na naš zadnji vidikovac, koji inače ima naziv „Vidikovac Lazarev Kanjon“. Do njega ima dva puta. Jedan je lakši, ali se ide duže, pošto je napravljen kao put za prevoz, dok drugi je kraći, ali mnogo teži, i sa jako krutim usponom nagore. Naravno mi smo išli ovim kraćim,ali težim putem. Ali pogled, koji smo videli na kraju oduzima dah i ispalitio se sav trud. Ovde smo dočekali zalazak sunca uz pauzu za našu večeru iz ranca.
Jedva čekamo da se vratimo ovamo i da posetimo Lazarevu pećinu, i ostala interesantna mesta.
Autor: Kristina Jovičić
