Kutak za roditelje: Jedne oči male Kutak za roditelje: Jedne oči male
Gledaju te jedne oči male, rastući pored tebe one te svakim danom posmatraju, bila ti svesna toga ili ne. Zato te molim, pazi baš... Kutak za roditelje: Jedne oči male

Gledaju te jedne oči male, rastući pored tebe one te svakim danom posmatraju, bila ti svesna toga ili ne. Zato te molim, pazi baš dok su te oči malene šta radiš. Pazi kako mesiš i kako pečeš kolač koji ćeš posle jesti ostatak života. Nemoj ih rasplakati tek tako, mada nekad valja da se suzama isperu. Kada ti se te oči nasmeju i od smeha se iskose, to će biti dar od Boga i to je tvoja niska bisera i tvoj blagoslov. Sve što budeš činila u životu, pratićete i od tebe učiti i upijati. Samo znaj, upijaće i ružno i lepo. Zato ne grdi pred drugom decom, da se ne posrame i posle budu ljudi bez mrvice samopouzdanja. Kada hvališ, e tad hvali punim srcem i u masi i kada ste u četiri oka. Budi blaga, a opet istrajna u onome što smatraš da sme i ne sme. Usmeravaj i guraj tamo gde oči gledaju. Ne nameći ono što ti voliš. Ne treba ti nesigurno dete i sutradan osoba za ismevanje u društvu. Nauči da se snalazi, ma čak i ako je daleko bilo bolešljivo. Vezuj pertle do školskog uzrasta, ne biraj haljinicu posle prvog razreda. Male oči grade svoju ličnost, a ti detaljima sarađuj i deli pobede. Ko ćete bolje posavetovati do mati više dece različitih uzrasta.

Realno i iskreno, jer tu diplomu ni jedan fakultet ne daje. Znanje se stiče i gradivom, a najviše saznanjima građenim sopstvenim iskustvom. Samo kada govorimo, osećamo i pišemo iz srca,tada dopremo do drugih ljudi. Ponekad će i premašiti oči male tvoju dobru volju i istrajna objašnjenja. Bolje šljepka po guzi, no da sutradan tebe duša boli. Moderne metode čine sve da ti se maleni popnu na vrh glave. Nećemo ih tako vaspitavati. Da budu ljudi srećni,voljeni i zahvalni, tako ćemo ih vaspitavati. Ljutiće se kad kad malene oči, a kad porastu i pogledaju u tebe, čitaćeš iz njih ,,hvala”. Hvala vam za sve šljepke zbog mojih nemirluka, hvala vam što ste me pustili da pogrešim, a pre toga opomenuli. Hvala vam, reći će oči sada već velike, kada ste mi rekli ,,nemam”, sada znam da poštujem to što imam i kako se stiče. Hvala vam što ste bili tu da ne padnem, ali sam se ipak ponekad lupkala. Hvala za svaku suzu, za svako golicanje i za svaki poljubac. Kada to pročitate iz očiju koje budu tada već stajale naspram vaših, shvatićete svrhu života.

Autor: Sanja Radojković Đurđević

No comments so far.

Be first to leave comment below.

Your email address will not be published. Required fields are marked *