KOLUMNA: „VOLETI SEBE – TO JE PUT KA SREĆI“

U moru obaveza, žurbi, problema itd. uspeli smo da zaboravimo na najvažniju stvar – SEBE! Neprestano vodimo brigu o tome da li ćemo stići nešto da završimo, da li će drugi biti zadovoljni nama i našim dostignućima, šta će misliti, reći, osećati… Mislimo o svemu i svima osim o svojim potrebama. A to je, zaista, tužno.

Kada završavamo neki projekat na poslu, fakultetu, u školi – jedina briga nam je šta će nadređeni reći o tome, hoće li nas pohvaliti i kakvi će mu biti utisci. Retko koga ćete čuti da radi isključivo prema svom osećaju, sa ljubavlju i predanošću, bez razmišljanja o tome šta bi, eventualno, neko drugi mogao misliti o njegovom radu. A jedino kada radite na taj način – uspeh je zagarantovan!

Međutim, mi smo postali robovi tuđeg mišljenja, predrasuda i drugih stega koje ne dozvoljavaju našoj kreativnosti i slobodi da se ispolje i naprave magiju. I ne samo da smo postali robovi tuđih mišljenja, nego se uporno trudimo da sve što uradimo, kažemo i dajemo – bude korismo drugima, a sebe stavljamo u drugi plan. Zbog čega sebe stavljamo u drugi plan? Ko je to i kad smislio da je sramota ili da je zabranjeno voleti sebe? Jer… prvo moramo voleti i poštovati sebe, kako bismo mogli da volimo i poštujemo druge.

Masa ljudi će reći „ma bitno je da su mi deca srećna i zadovoljna, za mene nema veze“; „bitna mi je samo njegova/njena sreća jer ja njega/nju volim“; „radim to i to da bi mi roditelji bili ponosni i mene to čini srećnom/srećnim“… Da, sve to jesu bitne stvari i svakako da je svima nama bitno da su ljudi koje volimo srećni, zadovoljni i ponosni, to se ne dovodi u pitanje! Ali (ipak postoji ALI!) šta se dešava sa nama ako sve što radimo u životu podredimo drugima, pa makar to bili i naši najmiliji? Da li smo, u čitavoj toj priči, mi ipak srećni u potpunosti?

To što naši postupci drugima čine dobro i ispunjavaju im živote, to je divno, ali ukoliko se mi sami na kraju priče osećamo prazno i neispunjeno – ipak nešto nedostaje. A to što nedostaje u pravo je ljubav prema sebi i svojim snovima, željama i nadama. Najbolje ćemo usrećiti i druge i sebe ukoliko se budemo vodili onime što nam srce kaže, onime što osećamo duboko u sebi. A duboko u sebi niko od nas nije stvoren da ispunjava tuđe želje.

Kada bismo se samo malo temeljnije zagledali u svoju suštinu, shvatili bismo da gotovo stalno radimo nešto što je u suprotnosti sa našim osećanjima. Jer, ako osećamo da bismo bili srećniji na nekom drugom mestu, a ostajemo tu gde jesmo jer to čini srećnim ljude oko nas – ipak nismo zadovoljni. Takođe, ako volimo jednu osobu, a život provodimo sa drugom – nikako ne možemo biti srećni, ma koliko se trudili da svet ubedimo u svoju sreću.

Poenta i nije u tome da drugi misle kako je nama sjajno, kako uživamo i sl., poenta je u tome da se mi sami osećamo sjajno, da mi sami živimo svoju bajku, pa makar drugi nikada i ne shvatili to.

Voleti sebe nije samoživost, niti bilo kakva loša osobina, voleti sebe je glavna lestvica na putu ka ostvarenju svojih želja i širenja ljubavi i zadovoljstva.

Jedini način da budemo srećni, ali i da ljude oko sebe učinimo srećnim jeste da volimo i poštujemo sebe, da predano radimo na sebi, borimo se za ono što je naše i ne dozvolimo nikada tuđem mišljenju da nas pokoleba.

Zato volite sebe i širite ljubav gde god da se pojavite i videćete koliko lepih stvari i promena će početi da se dešava.

Autor: Bojana Krkeljić

OSTAVI ODGOVOR

Upišite svoj komentar!
Please enter your name here

Najnovije objave

Podeli članak:

spot_imgspot_img

Najnovije objave

Možda će ti se dopasti
Sličan sadržaj

Kako da se vaš restoran izdvoji od konkurencije?

Kako da se vaš restoran izdvoji od konkurencije? U...

Aromatični sočni marokanski kolač

Aromatični sočni marokanski kolač. Od griza, obilato preliven slatkim...

Napredak kroz dobrobit: Kako podržati mentalno zdravlje na radnom mestu?

Napredak kroz dobrobit: Kako podržati mentalno zdravlje na radnom...

Koja oprema vam je potrebna za pružanje usluga pedikira?

Koja oprema vam je potrebna za pružanje usluga pedikira?...