Gužve u redovima na šalterima, u prodavnicama… bilo gde, predstavljaju veliki problem i klijentima i zaposlenima. Svakako da nikome nije idealna situacija ona u kojoj pola sata (a nekada i duže) stoji i čeka da dođe na red i obavi posao za koji mu je možda potrebno svega par sekundi. Međutim, ni zaposlenima nije najlepši dan onaj u kojem ispred sebe vide redove ljudi kojima se ne vidi kraj, gledaju u nervozna i smrknuta lica i nemaju vremena ni da naprave pauzu za ručak.
Dakle, situacija nezahvalna za sve, ali nažalost vrlo često neizbežna. A ljudi kao ljudi, umesto da se potrude da ono što ne mogu da promene, makar učine lakšim – oni se potrude da dodatno otežaju svima. Zato često te gužve podsećaju na decu u obdaništu koju vaspitači nikako ne mogu da okupe i postave mirno u red jer se neprestano guraju, vrište, udaraju jedni druge i galame.
Iako je zaista divno kada čovek i sa dosta godina zadrži dete u sebi, ovo ipak nije slučaj kojim se treba pohvaliti jer, po svemu sudeći, ovakvi ljudi nisu baš najbolje shvatili ono što su ih vaspitači i učitelji učili. Galama, guranje i psovanje NISU poželjne osobine, neće ubrzati ništa i neće smiriti situaciju. Naprotiv, svojim vikanjem na narod oko sebe samo ćete uneti još veću nervozu i usput napraviti i budalu od sebe.
Neretko se može čuti kako klijenti zaposlenima govore da su „plaćeni za to da se neko istresa na njih“ , da predugo čekaju, imaju oni i svoj život, neće da ga provedu u redu u banci, pošti… bilo kojoj radnji. A da li mislite da ti radnici nemaju svoje živote? Smatrate da je njima jedina svrha da sede i ostaju prekovremeno slušajući uvrede na svoj račun i služeći često one koji ne znaju ni zašto su došli?
Nije sporno ni to da svako ima loš dan, da se svakome desi greška i da uvek postoje izuzeci… Ljubaznih ljudi ima sa obe strane šaltera, štanda, kase itd. A isto tako ima i neljubaznih, onih koji kao da mrze to što moraju da žive, pa kad već moraju – daj da zagorčaju život i drugima… Svega ima, bilo bi neobično da nema! Međutim, vaša smrknuta faca, kolutanje očima i „fuktanje“ dok stojite i prezrivo posmatrate sve oko sebe, neće doneti ništa dobro.
Bolje je nasmešiti se, razmišljati o nekim desetim stvarima, poneti knjigu i čitati – nego širiti negativnu energiju okolo. Najverovatnije je stvar u tome što je vrlo mali broj ljudi pokušao ovo, jer – lakše je ići i vikati na sve redom, psovati život, državu i tužiti svakoga ko vam nije izašao u susret i za koga vi smatrate da ne treba da radi posao koji mu je poveren.
Pokušajte sa ljubaznošću naredni put kada vas uhvati nervoza u ogromnom redu ili gužvi u prevozu. Negativan stav neće ubrzati ništa, ali će vam svakako pokvariti dan. Pozitivnim stavom donećete dobro i sebi i drugima.
Autor: Bojana Krkeljić
divan tekst,
Hvala 🙂