Ti to možeš, sine!
Samo napred, kćeri!
Još samo nekoliko koraka i uspećeš!
Tu sam…
Nemoj da odustaješ!
Pokušaj ponovo…
Uz tebe sam!
Bravo!
Odlično si ovo uradio!
Tako sam ponosna na tebe!
Gledam dete kako pravi svoje prve korake i koliko rešeno savladava svoje prve tako velike prepreke. Da li sam ja to rekla „velike“? U njegovim očima to je, zapravo, bila samo prepreka koju toliko želi da pređe.
Gledam ga kako pokušava po prvi put sam da se popne uz stepenice korak po korak i jedina misao mi je bila- Ti to možeš! BRAVO!
Kada sam izgovorila ovo svedočila sam još većoj rešenosti mališana da uspe u svojoj nameri. Tada sam shvatila koliko je stvarno važna podrška u procesu vaspitanja i odrastanja dece. Ti mali koraci su za njih ceo svet u tom trenutku. Toliko su im posvećeni kao da ništa drugo ne postoji. Ne poznaju neuspeh jer za njih odustajanje nije opcija, ma koliko god puta pali, oni će se uzdići i nastaviti dalje. Moramo priznati da je ovo zaista vredno divljenja. Koliko samosvesnih odraslih osoba može reći za sebe da ne poznaju odustajanje? Ego vrlo brzo preovladava i gubi se osnovna misao, a to je cilj i pitanje zašto smo nešto u opšte započinjali.
Naši mališani se ne bave ovakvim unutrašnjim monolozima, kod njih je vrlo jednostavno- osmotre okolinu, uvide situaciju, ispitaju je čulima, postave cilj i celim svojim bićem idu ka njemu. Zato je neophodno ispratiti ovakve momente i uputiti ohrabrujuće reči. Za njih je svaki novi cilj bitan kao kada profesionalni sportista pokušava iznova i iznova da dostigne unapred postavljene ciljeve. Nema odustajanja! Nema mesta egu, samo mogućnost koja se 100% koristi.
Volela bih sledećeg puta kada svedočite jednom ovakvom uzdizanju deteta, dobro da se udubite u situaciju i da uputite svom mališanu pravu emociju podrške i gledajte kako se čudo života u njemu razvija.
Autor: Marijana Gavrilović, dipl. vaspitač
